У уторак, 17/ 30. маја текуће године, навршило се осамдесет година од упокојења блаженопочившега слуге Божјег, Бранка Жабаљца (5/18. jул 1863 – 17/30. мај 1943) великога приложника и добротвора Српске православне црквене општине пивничке, који се упокојио у својој осамдесетој години живота, у својим родним Пивницама. Тим поводом, у суботу, 14/27. маја, на православном гробљу у Пивницама, на гробу покојника, служен је парастос. Парастосу, који је служио протојереј Петар Бикар, парох пивнички, присуствовали су Стеван М. Бељански, председник Црквеноопштинског управног одбора, и Милан Новаковић, подпредседник Црквеноопштинског управног одбора, чија је мајка родом од породице Жабаљац. Блаженопочивши Бранко Жабаљац, деда Бранко, како су га од милоште звали, оставио је својој Црквеној општини велику кућу у селу, двадесет и два јутра земље и кућу са салашем и све то је наменио као прилог за изградњу будућег новог храма у Пивницама, чији је ктитор желео да буде и на чијем салашу је требао да се подигне будући храм. Нажалост, његова жеља није се испунила, а послератна комунистичка безбожна власт све је одузела осим велике куће, подигнуте пре сто година, 1923. године, која је на крају и сама била отуђена Црквеној општини. Почивши деда Бранко био је часник Црквеноопштинског управног одбора и ревносно је вршио ову часну дужност. Био је у браку са Јеленом, рођеном Степанов, са којом је имао сина јединца Павла, који се упокојио у 41. години живота. Пре упокојења, исповедио се и причестио се. На опелу је чинодејствовало шесторица свештеника и ђакон. О делу и личности деда Бранка Жабаљца, важно сведочанство оставио је свештеник Милош Смољановић, тадашњи парох пивнички, у свом тексту „Деда Бранко Жабаљац, ктитор српског православног храма у Пивницамаˮ, објављеном у календару Српске Православне Епархије бачке за преступну 1944. годину (стр. 224 – 226), у коме је објављена и његова фотографија. Нека Господ упокоји душу незаборавног слуге свога Бранка, великог приложника и добротвора пивничког, и нека би његов свети и светли лик свагда остао уписан у поменику парохије пивничке, а његове речи: „Ја радио, а Бог поклонио, Њему ћу да вратимˮ, надахнуће свима нама као и будућим нараштајима, како треба љубити красоту Дома Господњег.
Протојереј Петар Бикар, парох пивнички
