Драга наша децо духовна, поздрављамо вас најрадоснијим хришћанским поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!
Радујмо се на овај велики и дивни празник Рођења Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа, којим се остварило спасење света и човека! Придружимо се анђелима певајући: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лк 2, 14) Зраци славе Господње су нам открили пећину која је свету постала источник Пута, Истине и Живота! Веселимо се са свеколиком творевином кличући песму нову, јер је Велики и веома Хваљени, над свима Господ, постао малено Дете! Ликујмо и, попут пастирâ у оној светлозарној ноћи, светлијој од дана, пригрлимо Онога Који је савио небеса у јасле! Празнујмо и, следујући мудрацима са Истока, неустрашиво проповедајмо блистајућу Звезду која је одагнала таму смрти и привела нас вечној Светлости и вечноме Смислу!
Знамо да је рођење витлејемског Богомладенца средиште историје света и да се на спасењу рода људског у Господу Исусу Христу заснива хришћански венац вредности. Рођење Богочовека надилази и само стварање света, јер је човек доласком Божје светлости у свет обасјан могућношћу вечнога живота. Љубав је исконски покретач свих догађаја у историји спасења, а поготово у доласку Божића, малог Бога у свет, тако да ми лепоту и снагу данашњег Празника можемо само чистом љубављу доживети. Покренут љубављу, Бог је створио свет и човека. Син Божји је постао један од нас како бисмо ми благодаћу постали оно што је Он. Љубав Божја учинила је да створени свет у Богочовеку Христу не буде надвладан ни разорен Божанском силом, него да идући уским путем Господњег смирења буде исцељен и спасен. Зато је важно да схватимо да нас рађање Богочовека у скромној Витлејемској пећини позива на праву љубав, прожету искреним осећајем братства међу људима. Тако и празнична радост треба да буде храњена племенитошћу, љубављу која је вођена старањем о другима, а не себичним илузијама. Приђимо, дакле, једни другима, пролазећи кроз смирење Витлејемске пећине и осетимо да се Син Божји родио не би ли нам показао да смо потребни једни другима, Бог човеку и човек Богу, пријатељ пријатељу, род роду, свако свакоме, јер једни без других не можемо. Будимо, дакле, ближњи свакоме на кога смо упућени по мери Христове љубави. Праве и вечне љубави нема без Христа Спаса у коме су се среле и вечно сјединиле Божија љубав према човеку и човекова љубав према Богу. Запоставимо ли у себи љубав Христову, падамо у трагичан безизлаз, а обнављамо ли је трудом и благодаћу, успињемо се ка пуноћи живота. У њој је извор духовне радости и моралне храбрости у тешким животним искушењима. У породици у суседству, међу сродницима и на радном месту, свуда где се налазимо, измирење са Богом и ближњима прати исконски поздрав – Мир Божји, Христос се роди! Тиме се међу нама дивно пројављује библијско пророчанство великог Исаије Јер нам се дете роди, син нам се даде… и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни. Помолимо се зато у ове благословене дане Господу и Цару мира да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе широм васељене и да нам свима буде милостив и човекољубив како бисмо се показали достојним наших предака по телу и духу, достојни благослова обећаног нам од древних пророка и датог нам у Богочовеку Христу.
Тајна Божића садржана је у бескрајном смирењу Превечнога Који се родио као Детенце и дозволио да Га додирнемо, а умало, по свезлој замисли Иродовој, и повредимо. Но, не марећи за људске слабости, Син Божји очекује нашу љубав и омогућује нам да Га загрлимо. Тако смо о Божићу позвани да будемо судеоници Његовог одрастања у овоме свету како бисмо узрасли у меру раста пуноће Христове (Еф. 4, 13). У овој богочовечанској спрези ми усвајамо јеванђелске врлине, вечне вредности које Син Божји Собом доноси на земљу. Смисао Божића састоји се управо у томе да нам је Богомладенац Христос у догађају Свога чудеснога рођења једном за свагда пружио могућност исцељења нашег односа са Богом, творевином и људима. Будимо зато трезвени у вези са тим, ослушкујући шта нам у светлости празника говоре стихови великог светитеља и црквеног песника Јована Дамаскина: Небо и земља данас, као што је пророковано нека се обрадују! Анђели и људи нека духовно светкују!
Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле га прихватају, пастири чудо разглашавају, мудраци са истока у Витлејем дарове доносе, а ми, недостојни, устима хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир међу људима добра воља!
У име Српске православне Црквене општине сомборске, протојереј Срђан Перић, парох сомборски.
