Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, од 25. до 27. септембра 2026. године, верници из Бачког Доброг Поља посетили су светиње Косова и Метохије, предвођени презвитером Немањом Пантићем, парохом бачкодобропољским.
Поклоничко путовање започело је у петак, 25. септембра, у вечерњим часовима, када су се верници упутили ка Косову и Метохији, носећи у срцима жељу да се поклоне великим српским светињама, учествују у богослужењима и духовно се укрепе на местима која вековима сведоче о вери, страдању и истрајности српског народа. У суботу, 26. септембра, у раним јутарњим часовима, поклоници су стигли у Пећку Патријаршију, једно од најзначајнијих духовних средишта Српске Православне Цркве и вековно седиште српских архиепископа и патријараха. Већ при уласку у ову свету обитељ, верници су осетили посебан мир и духовну радост, свесни да се налазе на месту са којег су вековима узношене молитве за Цркву и народ. Присуствовали су светој Литургији и причестили се светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. За многе поклонике ово је био један од најдубљих тренутака читавог путовања, јер су управо кроз свету Литургију и свето Причешће доживели суштину ходочашћа – сусрет са Живим Господом и јединство у молитви. После богослужења, верници су се задржали на послужењу, у братском разговору и заједничком дружењу, делећи радост због благодатног почетка свог поклоничког пута. Из Пећке Патријаршије пут их је даље водио ка манастиру Високи Дечани, задужбини светог краља Стефана Дечанског и једној од највећих светиња српскога народа. Поклоници су се у овој величанственој светињи поклонили моштима светог краља Стефана Дечанског, што је за њих представљало посебно благодатно и дубоко духовно искуство. У молитвеном тиховању пред моштима светог краља, верници су узнели молитве за своје породице, своју парохијску заједницу и читав српски народ. Пред величанственим храмом, чија лепота вековима сведочи о дубини православне вере и љубави према Богу, верници су са посебним поштовањем разгледали фреске и унутрашњост храма. Многи су управо ту осетили колико је снажно сведочанство вере које нам је остављено у наслеђе и колико је важно да се то наслеђе чува и преноси будућим нараштајима. Настављајући пут кроз Метохију, верници су посетили Ораховац и Велику Хочу, места која представљају живо сведочанство вековног присуства српскога народа на овом простору. У сусрету са овим крајевима, поклоници су могли да осете посебну блискост са људима који овде живе, чувајући своју веру, језик и обичаје. У Великој Хочи, окружени древним црквама и духом традиционалног живота, верници су имали прилику да се упознају са богатим духовним наслеђем овог места. Вечера и ноћење у Великој Хочи били су прилика за одмор, дружење и разговор о утисцима које су понели из светиња које су посетили.
У недељу, 27. септембра, на празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, поклоници су се упутили у Призрен, где су у манастиру Светих Архангела присуствовали светој Литургији и узели учешћа у заједничкој молитви. Празнично богослужење и поклоњење Часном Крсту Господњем били су посебно снажан духовни доживљај за све присутне. У молитвеном миру светиње, верници су се поклонили Крсту Христовом, сећајући се Његове жртве и љубави према човеку, узносећи молитве за своје породице, своју парохију и читав српски народ. Манастир Светих Архангела, задужбина цара Стефана Душана, својом историјом и духовним значајем оставио је дубок утисак на поклонике. Посебно је било снажно осећање молитвеног заједништва у светињи која је кроз векове делила судбину нашег народа, али и сачувала сведочанство његове вере и наде. После свете Литургије, верници су били на послужењу и заједничком ручку, укрепљени молитвом и братском љубављу. После боравка у манастиру Светих Архангела, поклоници су обишли Призрен, некадашњу престоницу српске средњовековне државе и један од најзначајнијих духовних и културних центара нашег народа. Посетили су Призренску богословију, важну установу духовног образовања и васпитања будућих свештенослужитеља, као и Саборну цркву Светог великомученика Георгија. Током посете ових места, верници су се упознали са богатим духовним и културним наслеђем Призрена, осећајући истовремено радост и одговорност за очување светиња и вере која је вековима обликовала живот нашег народа. Путовање је настављено посетом манастиру Грачаници, једној од најлепших и најзначајнијих српских светиња. Пред овим величанственим храмом, поклоници су имали прилику да се диве лепоти његове архитектуре и фресака, али и да у молитвеном тиховању осете дубину духовног наслеђа које нам је остављено. За многе је посета Грачаници била посебно дирљив тренутак, јер ова светиња својом лепотом и молитвеном снагом сведочи о непролазности вере и наде. Поклоници су се потом упутили ка манастиру Бањској, задужбини светог краља Стефана Уроша II Милутина, где су завршили своје поклоничко путовање. У овој светињи верници су се поклонили пред делићем моштију светог архиђакона Стефана, узносећи молитве Господу и тражећи његов молитвени, заступнички покров. Овај сусрет са светињом и поклоњење моштима светог првомученика и архиђакона Стефана представљали су посебан духовни тренутак којим је заокружено њихово поклоничко путовање.
У касним вечерњим часовима у недељу, 27. септембра, верници из Бачког Доброг Поља вратили су се својим домовима, испуњени радошћу, благодарношћу и духовним миром. Иако је путовање било испуњено многим посетама и сусретима, оно што је остало најдубље урезано у њиховим срцима јесте искуство заједничке молитве, причешћа Светим Тајнама и поклоњења светињама које вековима чувају веру нашег народа. Ово поклоничко путовање било је много више од обиласка знаменитих места. Било је то духовно путовање ка сопственим коренима, ка дубљем разумевању вере и ка живом сусрету са светињама које нас подсећају да нисмо сами већ да припадамо великој заједници вере која се кроз векове сабира око Христа. У свакој светињи, у свакој молитви и у сваком сусрету, поклоници су имали прилику да осете колико је важно чувати веру, љубав и заједништво, нарочито на местима која су вековима била изложена страдању, али никада нису престала да буду извори наде. Враћајући се својим домовима, верници су понели молитвену жељу да благодат коју су примили у светињама буде на духовну корист њима, њиховим породицама и целој парохијској заједници. Нека нас молитве светих Божјих угодника са Косова и Метохије укрепе у вери, учврсте у љубави и сачувају у заједништву, а Часни Крст Господњи, коме смо се поклонили на овај велики празник, нека нам буде знамење наде, спасења и победе живота над смрћу. Са вером и надом у Господа, уз молитве светих српских светитеља, наставимо да чувамо своје светиње, своју веру и духовно наслеђе, знајући да нас Господ не оставља када Му приступамо са искреним срцем и смирењем.
