– Свако је хтео да чује шта каже отац Јустин Поповић. Био је пророк свог времена који је управо у овом манастиру као у пустињи вапио и молио се Богу непрестано, беседио је Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј у част празника свог духовног оца, који је свечано прослављен у манастиру Ћелије, месту његовог тродеценијског служења Богу и стварања драгоцених дела савремене богословске науке.
Светом Литургијом у заветном храму оца Јустина, чији је један олтар посвећен његовом небеском заштитнику Светом Јустину Философу, началствовао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслуживање високопреосвећених митрополита крушевачког г. Давида и аустралијско- новозеландског г. Силуана, преосвећених епископа великобританско-ирског г. Нектарија, мохачког г. Дамаскина и домаћина Епископа ваљевског г. Исихија. Саслуживало је бројно свештенство из више епархија, уз појање ћелијског сестринства и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске и верног народа, пристиглог у Ћелије из разних крајева Србије, али и ван њених граница.
Литургијско слово после читања јеванђељске перикопе принео је Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј, ученик Преподобног оца Јустина, чија је личност као духовника и потоњег архипастира Српске Цркве у младости грађена управо у манастиру Ћелије. Упутивши сабране да се у данашњем дану, као и сваке недеље, прославља Васкрсење Господа Христа, низ светитеља, међу којима и Свети Јустин из 2. века, философ и мученик за Христа Господа, као и Преподобни Јустин Ћелијски, нови философ Духа Светог, аутор чувене „Догматике“, философије Духа Светог.
– Богословље наше Цркве, наша вера, није никакво људско мудровање, религија која има разних састојака од Бога и људи, а некад и оних од нечастивога – поучио је Митрополит Иринеј – него благодатна мисао која се надовезује на реч Божју, па се стога након читања Јеванђеља беседи и тумачи реч Божја. Евоцирајући успомене на догађаје од пре шест деценија, када је први пут дошао у скромни манастир Ћелије и присуствовао Литургији који је служио Свети старац Јустин, владика Иринеј је казао да је то „требало доживети“ и то осећање деле сви који су присуствовали његовим богослужењима.
– Он (отац Јустин) је служио свету Литургију и сва друга света богослужења смирено, али је био на неки начин сав претворен у молитву. Он је имао благодатни дар суза као и многи међу светима, што читамо у њиховим житијима. Служећи, био је сав у молитви, сав у полету ка небу, сав са Господом коме служи и светима Његовим, који саслужују. Али, кад дође време проповеди, беседе, он се претварао у громовника Илију. Не само што је његов глас постајао моћан, него је његова реч текла на начин који је у наше време скоро незамислив. Једино је Свети владика Николај, чије су мошти такође овде у непосредној близини, у Лелићу, могао да беседи на сличан начин. Он је од стране Светог старца Јустина називан Српским Златоустом – поделио је митрополит Иринеј лични доживљај проповедничке грандиозности аве Јустина, коју су у оно време ретки доживели, будући да је богоборно време многе одвратило од Цркве.
– Отац Јустин је живео у некој врсти изгнанства – казао је владика Иринеј, истакавши велике заслуге сестара Ћелија што су га, по благослову блажене успомене Владике шабачко-ваљевског Симеона, примиле под свој кров и омогућиле да служи и остави за собом дела која данас надахњују многе широм православног, али и инославног света. Тиме он, оценио је бачки архипастир, свој апостолски подвиг наставља кроз своја дела, што се видело и недавно када је, по благослову Патријарха српског г. Порфирија из светогорског манастира Ватопеда био донесен Појас Пресвете Богородице и изложен верном народу на поклоњење у храму Светог Саве у Београду. Овој реликвији поклонило се 1. 238. 000 људи из наше земље, али и целог света. То показује, нагласио је владика Иринеј, да је наш народ хришћански, православни народ и да вера никад није умрла у њему, као и да је сада препорођена, обновљена и можда јача него икад пре.
– Једна од најзаслужнијих личности за тај духовни препород јесте Свети ава Јустин Ћелијски, подвижник, молитвеник, богослов и, како би се старинским речником рекло, „печалник“ наше земље и нашег рода. У мојим скромним очима и мислима, појава њега и појава владике Николаја у нашем народу је велики Божји дар. Вероватно измољени од Светог Саве, свих светих из нашег рода и свих светих уопште – казао је бачки архијереј у част великих богослова и подвижника рођених у Лелићу и Врању, а о којима се данас зна у свакој тачки света. Њихова, као и појаве других великана наше Цркве, објашњива је само као дар Божји у времену када је промисао Божја требало да припреми духовне лекове и противотрове за отров безбоштва, чији су протагонисти са запада који се и данас боре против Христа, Његове вере и Јеванђеља – приближио је владика Иринеј феномен великих Отаца Цркве у времену доминације безбожничких идеологија, које и данас постоје у различитим видовима.
– Господ наш је увек са нама, међу нама и у нама. Он је ниспослао Духа Светог, али и Он Сам је ту као свето Причешће, као хлеб и вино претворени благодаћу Духа Светог у часно Тело и Крв Његову. Ми се на свакој светој Литургији сједињујемо са Њим на спасење наше и опроштај грехова. Из Литургије, тог искуства извире свако истинско сведочење наше вере и богословље. Зато је он (отац Јустин) био као владика Николај, Свети Сава и небројени учитељи Цркве, велики философ Духа Светог, јер се хранио живим Богом, живео Христом и Духом Светим – закључио је митрополит Иринеј, уз молитве Господу да молитвама Преподобног оца Јустина, Светог владике Николаја и, највећег у нашем роду Светог Саве чува цео хришћански свет.
После благосиљања славских дарова, славски колач је преломио Митрополит крушевачки г. Давид, честитајући празник свима сабранима. На крају молитвене свечаности Митрополит дабробосански г. Хризостом је изразио радост прослављања Преподобног оца Јустина, великог учитеља и оца, који је, како је рекао, својим живљењем, трпљењем и богословском мудрошћу у свом времену био савест не само Српске Православне Цркве, већ читаве Православне Цркве.
– Свако је хтео да чује шта каже отац Јустин Поповић. Био је пророк свог времена, који је управо у овом манастиру као у пустињи вапио и молио се Богу непрестано. Храбрио је, иако је био у великим невољама од тадашње власти. Али, био је толико духовно јак да нас је многе инспирисао и одушевио да и ми кренемо путем светог Јеванђеља. Он је био сведок Христов, Божји сведок у свом времену са највећим ауторитетом – речи су дивљења према ћелијском старцу митрополита Хризостома, који је као млад богослов, захваљујући ученим људима, спознао величину духовника и научника који је стварао у древној светињи на обали Градца.
– Благословени смо ми који смо га познавали. Имали смо срећу да се с њим дописујемо, чак и да служимо с њим у манастиру Жича, када је дошао да посети свог духовног сина владику Василија Костића. Данас се радујемо што смо имали тако великог оца и учитеља Цркве… У 20. веку, најкритичнијем добу, имали смо два велика светитеља, владику Николаја и аву Јустина, који су својим речима и делима, својим сведочењм Бога, заиста српски народ пролавили у 20. веку – поручио је митрополит Хризостом, уз хвалу Богу на таквом оцу Цркве, коме данас долазимо у Ћелије да се поклонимо и заблагодаримо, њему и ћелијским монахињама, што су истрпели и сва искушења победили.
Закључујући литургијско сабрање, Епископ ваљевски г. Исихије је честитао празник браћи архијерејима, свештенослужитељима и свима који су данас у Ћелијама прослављали Преоподобног Оца Јустина, чије су молитве Господу управо одавде узношене деценијама, у монашком животу са овдашњим сестринством.
– Сабирао нас је (ава Јустин) онда својим поукама и молитвама, а то чини још више сада када се преставио Господу и када га је Црква пројавила као светог – казао је ваљевски епсикоп, благодарећи браћи архијерејима што су дошли у Ћелије из разних крајева света да узнесу молитве са верним народом из православних земаља у којима се поштује име Преподобног аве Јустина.
– Сви заједно чинимо једно тело, једну Цркву и Свети ава (Јустин) нас надахњује и руководи у овим тешким данима. Да прославимо достојно овај велики дан и да се у радости духовној и весељу сабирамо и на Благовести, и на овај дан и у остале дане у ћелијској светињи – порука је владике Исихија принесена у радости недељног дана, ове године умноженој радошћу прослављања богомудрог проповедника и сведока јеванђељске науке.
Празнична свечаност је заокружена у манастирској трпезарији, где је ћелијско сестринство угостило све сабране.
Извор: Епархија ваљевска
