Док мислим о теби срце ми дрхти
Страхом од светиње живота и смрти
Што тобом нам долази кад јутро сване
И ноћ кад покрије наше грешне дане
Страдања и борбе непрестане
За тебе у нама,
мој Видовдане.
Кроз тебе гледамо све што је било
И меримо оно што ће тек бити
Јер лаж ће истину копреном скрити
Да се не виде наше вековне ране,
Али именом твојим, мој Видовдане,
Истина вечна ће се открити.
Зато се одричем очињег вида
Да не гледам обману овога века
Нити лажно сунце и болести нове
без поретка и без лека;
Но очи твоје нека ме воде
До једине истине и до слободе,
Од Бога нам дане,
Мој Видовдане.
Видовдане, мој оче и брате,
Погледај на вапај косовских мученика,
Удовица војвода и војника
И нека се ове муке скрате
Да не издамо и тебе и себе,
на твом Пољу кроз векове жртвоване,
Мој Видовдане!
На Видовдан 2020.
Протојереј Владан Симић,
збирка песама Питам се,
Беседа, Нови Сад 2020, стр. 54 – 55.
