Парастос жртвама Рације у Чуругу

У оквиру обележавања годишњице Рациjе у Чуругу, 6. јануара 2021. године, служен је парастос у Музеју жртава рације (Топалов магацин) – где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана. Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су чурушки свештеници: протојереј Петар Тривуновић и јереј Милоје Ђорђевић, уз саслужење вероучитељâ, студената и богословаца.

Поред Чуружана, парастосу су присуствовали и  господа представници Покрајинске владе, г. Милан Мицић, помоћник секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, г. Урош Радфановић, председник Општине Жабаљ, госпођа Весна Стјепановић, председница Месне заједнице Чуруг и републички посланик. По завршеном парастосу, присутнима се обратио господин Божидар Војновић, председник Меморијалног друштва Рација 1942. Код споменика жртвама Рације на Трећој рампи, служен је мали помен, положени су венци, а присутнима се обратио господин Милан Мицић.

Рација је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева рација, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела. Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради Општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942. Површина магацина је 150 метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од 400 мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром. Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака. Није Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев. У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и основна школа у Чуругу.

[carousel_slide id=’22142′]
Print Friendly, PDF & Email