„Величамо те страстотерпче Свети Великомучениче Димитрије и поштујемо твоја часна страдања која си претрпео за Христа.ˮ
Ново издање емисије Богослужбене особености великих празника посветили смо празнику Светог славног и свехвалног великомученика Димитрија, као и свештеном спомену на избављење Цариграда од земљотреса 740. године.
Прво спомињање Светог великомученика Димитрија почиње житијем, које је у 7. веку написао архиепископ солунски Јован. Говорећи о овом великом угоднику Божјем свети Григорије Палама вели: „Он је готово од детињег узраста био чврсти и неразрушиви стуб свега доброг, жива статуа коју се покретала сваком врлином, обитавалиште и средиште божанских и људских благодатних дарова, жива књига која је говорила и поучавала о узвишеном. Он је био задивљујуће и чудесно јединство свих красота, заједничка и свима корисна похвала свега доброг. Да се изразимо речима Светог Писма, био је палма која је процветала као праведник (Пс. 93; 19) и као маслина пуна плода у дому Божјем (Пс. 51; 10), дрво засађено крај извора вода Духа (Пс. 1; 3), с тим што оно дрво које помиње псалам даје плод у време своје, а он је у свако време имао и има доба за цветање и доба за доношење плодова. И као оно дрво које се помиње у псалму и чији лист, према Писму, никада не вене, тако и он непрестано са лишћем даје и цвет и плод свима који му с вером приступају…”
Базилика Светог Димитрија у Солуну у којој се чувају мироточиве мошти овог угодика Божјег, према неким сведочењима, била је током средњег века најпосећенији храм, што нам Доментијаново житије Светог Саве потврђује: „Свети Сава дође у солунски град, поклони се светом Великомученику Димитрију и целива његов часни гроб”.
Тропар: У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
