Свети Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу шесту по Педесетници
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Данашње Свето Еванђеље – блага вест о вери. О вери у кога, у шта? О вери у Истинитога Бога! Шта је потребно овоме свету који је пун мана, пун лажних богова, пун заблуда, пун лажних учења? Од чега је човек потчињен(ији) у овоме свету? Од комараца? – да. Од мува? да. А даље, а даље, чиста немоћ. Све је јаче од човека у овоме свету. На првом месту од њега јачи грех, од њега јаче зло, од њега јача смрт, од њега јачи ђаво. Човече, како се осећаш у свету у коме је грех јачи од тебе, свако зло јаче од тебе, свака страст јача од тебе. Ти не умеш да се браниш. Ти када си у греху осећаш неку муку у души, неку потиштеност, невеселост, а често не знаш шта се то збива с тобом, у теби.
Ми обично волимо да гледамо у свет око себе, а заборављамо да завиримо у себе, у унутрашњи свет, који је далеко дубљи од овог спољашњег света, далеко интересантнији, далеко важнији за нас. Када је један Светитељ погледао срце човечје у свима његовим ширинама и дубинама, он је рекао: „Срце је бескрајно, безобално море и бездано, срце човечје“. У њему најразноврсније животиње, најразноврснија бића. Шта треба да учини човек са њим, са срцем својим? Да га очисти од свих нечистота. Колико борбе, колико моћи ту треба, колико снаге!
Данашње Свето Еванђеље казује нам ту муку човекову у овоме свету, ту немоћ његову у овоме свету. Ето, пријатељи тешког болесника донели на носилима да га ставе пред чудотворца Исуса из Назарета. Око њега мноштво народа, никако да му се приђе. Тада пријатељи отворише кров над кућом у којој бешеГоспод и спустише болесника пред Њега, вели се у Светом Еванђељу. А Господ видевши веру њихову рече узетоме: „Синко, опраштају ти се, опраштају ти се греси“. Лукави учењаци, који су вребали Господа Христа да Га ухвате у ма каквом греху, помислили у себи: Овај хули на Бога, јер само Бог може опростити грехе, вели се у Светом Еванђељу. И Исус видећи помисли њихове упита их: Шта је лакше, рећи узетоме устани, узми одор свој и ходи, или рећи, опраштају ти се греси? Ставио је Спаситељ њих на страшну жеравицу. И једно и друго је тешко рећи паралитичару: рећи узетоме, устани, узми одар свој и ходи, ко може, ко има моћи, ко има силе? А друго: опраштају ти се Греси, ту треба већа моћ. Знали су сви из Старог Завета, из учења Светих Пророка, да само Бог може отпуштати и опраштати грехе, Бог може отпуштати грехе.
Господ показује да Он и јесте Бог, да Он јесте Тај Који и отпушта грехе и исцељује од сваке болести. Када рече младићу: устани, узми одор свој и иди дома, и уставши отиде дома, народ задивљен говораше: Нигде се то није видело међу људима. Какву је власт Бог дао људима! Не непознатим људима, пријатељи, него ту, међу вама, у вашој средини је Бог Који може да отпусти грехе. Ја и ти можемо опраштати грехе, али отпустити грехе, отпустити грехе из душе човекове – ко може? То значи одгонити смрти из душе човекове, одгонити ђаволе из душе човекове, то значи бити моћан и силан као Бог. Ето, Господ је показао то овим двоструким чудом: прво видљивим чудом, исцеливши узетога од његове тешке болести Господ је показао да је заиста учинио и друго чудо – отпустио му грехе, отпустио му грехе.
Тако је Господ казао сву тајну Свога доласка у наш земаљски свет, казао је зашто је дошао у овај земаљски свет. Зашто? Да уклони грех из човека, из природе људске, да људску природу испуни Вечним Животом. Само ради тога је Господ дошао у овај свет. То је највеће дело, дело Бога, дело које нико од људи учинити не може: да човеку отпушта грехе, да из човека ишчупа све грехе, очисти душу његову, и покаже је безгрешном и бесмртном и светом, пуном Божанске силе. Ето, то само Господ чини, и то како је учинио казује нам данашње Свето Еванђеље. Блага вест…
Он је ту силу, ту моћ оставио Цркви Својој, преко Својих Светих Апостола и Светитеља, када је на дан Васкрсења победивши смрт васкрсао и показао се и појавио се пред ученицима Својим у телу васкрслом. Они су били запањени и уплашени… Он им рече: „Примите Дух Свети. – Коме отпустите Грехе, отпустиће му се, а коме задржите задржаће му се“. Ето те силе, ето моћи коју је Господ оставио Цркви Својој, да ослобађа свет од греха, да ослобађа свет од смрти, да ослобађа свет од свакога зла и од свакога ђавола. Другом приликом Господ Својим Светим ученицима, Апостолима, даје ту исту власт свима заједно и вели: „Шта разрешите на земљи биће разрешено на небу, а што свежете на земљи биће свезано на небу“. Тако данашња Блага вест, данашње Свето Еванђеље, казује нам тајну Христовог доласка у овај свет и тајну свакога од нас.
Ми смо људи у овоме свету не да будемо обиталиште греха, зла и смрти, него Вечног Живота, вере у Истинитога Бога. Шта је циљ Христове вере у овоме свету? Вели се у Светом Еванђељу: Крај наше вере јесте живот вечни. Крај вере јесте живот вечни. Спасење душа, ето то је крај наше вере. Спасење душа од смрти, спасење душа од гордости, спасење душа од зла, греха и ђавола, и осигурање души бесмртног живота у Царству Божјем. Како огроман циљ, Божански циљ и пред тобом и преда мном и пред сваким људским бићем. Јер Господ је дошао ради свакога од нас, никога није заборавио, никога заборавити неће.
Само, шта је потребно од мене и од тебе? Бог је сишао у овај свет, ето га ту са нама у Цркви Својој. Шта ја и ти да радимо? Веру у Њега да имамо, то је све што се од нас тражи – да верујемо у Њега Јединог Истинитог Бога. Та вера шта нам даје? Даје нам отпуштање грехова, даје нам ослобођење од смрти, ослобођење од пакла и осигурава нам Живот Вечни и у овом и у оном свету. Вера у Јединог Истинитог Бога, шта је то? Кад смо ја и ти прави хришћани, када је човек прави хришћанин? Када верујемо у Господа Христа као Јединог Истинитог Бога, живимо по Његовим светим заповестима путујући и идући кроз овај свет за Њим, кроз свете врлине за Њим у Царство Небеско. Човек истински верује када свом душом својом, свим бићем својим, свим умом својим, свом снагом својом иде за Господом творећи вољу Његову, а одбацујући вољу своју.
Хришћанин човек увек проверава себе Господом Христом. Ако хоће нешто да учини он пита себе: „Да ли би ово Господ Христос учинио“? Отвори Еванђеље, завири у њега, или питај свог духовника, и онда ћеш учинити оно што је Христово и оно што би сам Господ Христос учинио. Тако свако дело. А Христов човек, прави хришћанин проверава себе и сваку своју мисао, сваку своју одлуку, сваку своју намеру Христом, опет Еванђељем Христовим. Ако Господ благослови Он то прима, Он то учини. Вера – шта ради с нама? Она преноси душу нашу сву и предаје је Господу Христу; преноси нашу савест и предаје је сву Господу Христу; наше срце, нашу вољу сву предаје Њему. Господе, ништа моје не вреди без Твога. Шта је ум мој без Твог ума, шта је воља, хтење моје, без Твоје воље Свете и Божанске?! Та вера, та истинита вера у Јединог Истинитог Бога постаје у теби и у мени чувар свега еванђелског.
Од истините вере рађа се истинита љубав, права истинска љубав. Чули сте данас где Свети Апостол поручује хришћанима: „Љубав ваша да не буде лажна“. А која је то љубав лажна, Свети Апостоле? Свака љубав је лажна ако ближњег Твог не спасава од његовог греха, од његових кобних смрти. Само она, љубав еванђелска и Христова је истинита, јер спасава човека од греха. Апостол вели: ,Мрзи на зло, држи се добра“. Ето, то је права љубав, када ти љубећи брата твог, сестру твоју, мрзиш његов грех, а држиш се његовог добра. И сам се човек држи свога добра, јер љубав, права истинита еванђелска љубав не воли грех, не воли зло, мрзи зло, мрзи грех а воли грешника, воли брата и у греху његовом. Одвојити грех од грешника, то је велика моћ и сила и велика мудрост еванђелска, одвајати грех од грешника, уништавати грех, а спасавати грешника.
Али пази, нико не може твој грех у теби сатрти, уништити ако сам нећеш. Потребно је – шта? Потребна је твоја лична вера, твоје лично покајање, онда се дешава са тобом то духовно чудо које се десило са данашњим узетим болесником: „Отпуштају ти се греси твоји“. У души се дешава највећи преврат, највећа револуција. Ти се кајеш, исповедаш грехе своје пред Господом, пред Његовим свештеником и гле, гле, греси твоји беже из тебе, и све смрти, и све што је смртно бежи из тебе. Отпуштају се греси твоји због твога покајања, ради твоје вере. Та истинита вера ето даје теби силе и моћи да ти не малакшеш, да се не уплашиш никаквог греха што је у теби, да не рекнеш: „Е, овај је мој грех тако страшан, нема ми спасења, пропао сам“. Не! То човек никада не сме рећи, јер у нашем земаљском свету Господ је Свемилостиви Христос јачи од свакога греха, од свих грехова свих људи на свету, јачи од свих смрти, јачи од свих зала, несумњиво јачи од твојих грехова и од твојих зала. Само једно је потребно што се тражи од тебе: да омрзнеш свој грех, да омрзнеш зло што је у теби. Не заборави никада истину Светог Еванђеља: плата за грех је смрт! Плата за грех је смрт, а за веру плата је Живот Вечни! Ето разлике!
Човек створен од Бога боголиким бићем да то зна – то је основна истина твога живота. Грех се увек завршава смрћу и плачем ако се не покајемо због греха, а вера, истинита вера и све што је од вере завршава се Вечним Животом. Та истинита вера даје нам истиниту љубав, даје нам истиниту молитву, јер ти очима вере гледајући Господа Христа стално пред собом шта чиниш? Он је ту, пред тобом, Господ Исус. Зато Свети Апостол вели: „Молите се једнако, непрестано“. Замисли ко си ти, пред Њим си у Цркви Христовој, пред Господом Христом Свечистим, Јединим Истинитим Богом, а ти човек, сав у гресима, немоћан и ташт. Безбројни греси гоне човека по овоме свету као по некој пустињи. Његово је да се бори. Како? Зато је Еванђеље ту да нам каже како. Зато се Црква Христова усуђује да нам каже како. Ту су све Божанске силе које су потребне за победу над грехом и над смрћу. Све те Божанске силе дароване су свакоме од нас у Цркви Христовој, само ми треба да тражимо веру, и у вери, како вели Апостол, врлину, врлину да покажемо, сваку еванђелску врлину.
Живот овде на земљи није ништа друго него непрекидно идење за Господом Христом – вером, молитвом, постом, бдењем, истином, правдом и свима осталим светим врлинама. То је пут хришћанина у овоме свету, ради те Благе вести дошао је Господ у овај свет. Та Блага вест струји из целог Еванђеља Христовог, и човек у овоме свету нема спасења од греха, нема спасења од смрти без Господа Христа. Када добро загледаш себе, душу своју, биће своје цело, кад добро испиташ себе у огледалу еванђелском, у огледалу Еванђеља, онда … Дотле човек је само … човек кад угледа себе у огледалу Еванђељу онда тек види ко је, шта је и какав је.
Данашња заповест је чудна и необична: „Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните“. Ето Христовог огледала за тебе и за мене. Како је тешко испунити ову заповест, зар не? Али то је огледало које Господ Христос донео теби и мени да огледамо себе. Свака еванђелска заповест, свака еванђелска врлина то је и за тебе и за мене велики подвиг, велики напор. И ја и ти по слабости својој рећи ћемо: „Како да благосиљам оне који ме гоне?“ Али у томе је спасење твоје, у томе је сила и моћ коју даје Господ Христос, моћ која савлађује сваки грех. Мораш приморавати себе на свако добро. Зашто? Зато што ми по навици својој остајемо у злу и греху, па кад се отрезнимо, када се пробудимо, када погледамо себе, погледамо страхоту коју представља грех, тада – шта нам остаје? Да ступимо у борбу са њим, да приморамо себе на борбу, да спасавамо себе од те ругобе, од те страхоте, од тог звера што је у нама и око нас! Зато хришћанин човек у овоме свету стално пролази кроз неку …, зла са свих страна наваљују на њега, а он, он се брани од свих тих зала, чиме? Свеоружјем Божијим, како се вели у Светом Еванђељу. Имамо ми све оружје Божје.
Наш рат, рат је против невидљивих сила злих и страшних. То наше свеоружје јесте наша вера, наша молитва, наш пост, наша љубав. Само пази, немој да обмањујеш себе и да себе самог учиш, па што ти ум твој говори и наређује то да чиниш. Не, увек проверавај све Еванђељем Христовим, проверавај учењем Светих Отаца, проверавај Црквом Христовом. Никад не веруј своме уму, веруј истини еванђелској. Не веруј својим жељама… Ех, наше жеље, шта је речено у Еванђељу за наше жеље? Христови људи распеше себе са страстима и жељама својим. То је речено, распеше се.
Христов си човек, ти мораш рашчистити свако зло што је у теби, сваки грех. Нећеш се подати греху, а да распнеш себе, да себе ставиш на крст, то боли, много боли, боли дуго и дању и ноћу. Али кад то учиниш, небеска помоћ силази на тебе, на твоју душу, и ти олако побеђујеш онда сваку страст и сваку жељу, али прво мораш учинити подвиг, борбу. Када Господ види твој труд и напор, и види твоју добру вољу да хоћеш себе да ослободиш од својих грехова, Он ти тек онда даје помоћи. А док ти не почнеш сам да се бориш са собом, Он неће да приморава тебе, јер Бог никог не приморава на спасење, не приморава никог на добро. Зато имамо слободну вољу да се сами опредељујемо, да сами изаберемо пут истине, пут врлине у овоме свету, и кад то учинимо Господ онда даје силе и моћи нашој души да иде путем врлине, путем сваког еванђелског добра. Зато сваки од нас, сваки хришћанин у свету велики је борац и велики чудотворац. Сваки хришћанин – чудотворац. И ја и ти, позвани смо да будемо чудотворци. Како? – велиш. Тек чудотворац си када победиш смрт, када победиш грех. Грех рађа смрт. Сваки хришћанин позван је на то, на то дело. То је наше све дело, обухвата сва остала дела: да себе ослободимо од греха, да победимо смрт, да осигурамо себи бесмртни Живот Вечни. То хришћанин ради целога живота у овоме свету, то је непрекидно чудо које се дешава с њим, чудо које је Господ учинио сишавши у овај свет, поставши човек, и давши нам силе и моћи да и ми, да сваки од нас добровољно постане чудотворац вером својом у Њега, Јединог Истинитог Бога свих светова.
Данашње Свето Еванђеље казује нам ту истину, ту свету тајну, а Црква Христова, ево две хиљаде година сведочи ту моћ, ту свемоћ Христову која чини непрекидна чудеса, и невидљива, духовна и видљива, физичка, телесна. Та сила Његова, сва сила Његова је ту, у Цркви Христовој. Од нас се тражи само да ми свим срцем поверујемо у ту истину Христову. Онда – онда све је могуће свакоме од нас. „Све је могуће ономе који верује“ – објављује Господ Христос. Све је могуће ономе који верује, то значи: нема греха који ти не можеш победити Христовом вером, нема пакла који ти не можеш разорити, нема смрти коју ти не можеш уништити, нема ђавола кога ти не можеш сатрти.
Човече, какав си победник вером Христовом, какав си чудотворац! Каква сила, каква моћ! Шта су силе и моћи овога света, шта су цареви, шта су модерна наоружања нуклеарна и ненуклеарна, шта је то према сили хришћанинове вере, сили која побеђује сваку смрт и осигурава бесмртност и Живот Вечни?! Ти, хришћанин – каква моћ, каква свемоћ! Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје – вели Свети Апостол Павле, све могу! Ко сте ви, непријатељи Христови? Шта, ви мислите да Њега победите? Погледајте, све су се смрти од Васкрсења Његовог претвориле у лешеве, и сви христоборци, црквоборци претворили се у лешеве, од Нерона, Диоклецијана, Калигуле, па све до данашњих гонитеља Господа Христа у овоме свету, све до Страшнога Суда. Све је то леш до леша, све, и од свих њих јача је свака смрт, јачи је сваки грех.
А ми хришћани, ми победници, ми бесмртници истински, ми још овде на земљи почињемо да живимо Вечним Животом. „Који верује у Мене има живот вечни“ – вели Спаситељ. Још овде на земљи почиње да има Живот Вечни, и са тим Вечним Животом, који зачиње вером на земљи, ми излазимо из овог света и улазимо у Вечни Живот небеса, Царства Небеског и Божанског. Ето каква је сила хришћанска вера, ето каква је сила и моћ! Само нека не оскудева у нама истинска и јака молитва, истинска и јака смиреност и кротост, благост и доброта и све остале врлине. Тада, тада нам ништа неће бити немогуће у овоме свету. Тада, тада нас никаква смрт неће победити и никакав ђаво нам се наругати. Све ће то бити под моћном силом вере наше побеђено, вером у леш претворено.
Нека Благи Господ увећа истинску веру у сваком бићу људском на овој планети Божјој, и најпре у срцима свих православних хришћана, и нас бедних и јадних Срба. Нека то порасте у нама, да бисмо и ми постали увек јачи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти, да славимо чудесног Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у свима световима, да Га славимо свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом, да Га љубимо кроз све вечности. Амин.
1964. године, манастир Ћелије
