Оче, свети,
Погледај нас из наручја Сина,
Да л’ имало личимо на те
Да ли Бог овакве у народе прима
Ил’ смо сами себи одбројали сате?
Има ли ичег твога у нама,
И ишта, Свети, што на тебе личи,
Док земља твоја век векује сама
И Србин више нема чиме да се дичи?
И језик и писмо и Крмчије закон
Довољни нису народу твоме
Сам од себе да начини заклон
Одрече се тебе и тера по своме.
Жив још је онај који ти се руга,
Род те памти кроз измаглице мит,
По потопу Ноју даде се дуга,
А ти нам опрости и буди нам штит.
Запали нам у срцу праве вере плам,
И твој пепео са Врачара расут,
Нек’ слети сваком Србину на длан
Да осветли народу светосавски пут.
Да не будеш само легенда о свецу,
Прича о славној Немањића лози,
Свети оче, просвети нам децу,
Да личимо на тебе ти нам помози!
Протојереј Владан Симић
