Наш разговор о светој Тајни покајања и приближавање њеног спасоносног и благословеног значаја наставили смо и у оквиру седамдесет деветог издања емисије „Светотајинско богословљеˮ.
Стање покајања најбоље описује свети Макарије Египатски у својим познатим Духовним Омилијама. Овај свети покајник и подвижник врло јаким бојама описује стање грешника и стање покајника, наглашавајући неопходну потребу да нас претходно посети божанска светлост Духа Светога, која би обасјала тамне одаје душе наше. Тек са божанском светлошћу благодати Духа Светога просветљује се око душе наше и ми сагледавамо у каквом смо то стању, и из каквог нас стања Христова светлост и благодат позива да покајањем изађемо, тј. кроз покајање спасемо се.
Покајање је, дакле, наше спасење као заједничко дело сарадње божанске благодати и човекове слободне воље, а та сарадња бива у вери и љубави. Испуњени вером у Бога и човекољубље Његово, човек постаје кадар да проникне у светотајинске дубине истинског покајања које преображава биће човечје.
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
