Седамдесет осмо издање емисије о светим Тајнама наше свете Цркве – „Светотајинско богословљеˮ, посветили смо теми свете Тајне покајања уз посебан нагласак на преображавајући карактер ове свете Тајне.
Преподобни Јован Лествичник каже за покајање да је оно „завет с Богом за вођење новог живота“. Оно што даје меру том новом животу, кроз кога човек постаје – нови човек, није степен знања које човек постиже својом делатношћу, није ни усавршавање које човек постиже самоостварењем. Мера тог новог живота је безмерна и неизмерна јер је он усмерен на Царство небеско, које се „приближило“. Што значи: његова мера је Сâм Христос као дародавац новог живота и новог вечног људског Лика, силом Духа Светога.
У закључку овонедељног издања емисије „Светотајинско богословљеˮ посебно смо истакли да никада човек није тако леп и узвишен него кад тражи опроштај од Бога и ближњег, обливен сузама покајања. Подсетили смо да је од свих живих бића покајање својствено само човеку. Оно је њему, као зеници васионе, свети дар Неба, прстен на руци блудног сина који се враћа из земље далеке своме небеском Оцу, враћајући му у наручје и сву отуђену творевину. И на послетку, али и на почетку, може се рећи да је циљ седамдесет осмог издања наше емисије управо приближавање велике истине да питање покајања и исповести није питање неке формалне, окамењене црквене дисциплине, већ питање човековог и свељудског бити или не бити, и као такво – незаобилазна тема сваког времена, па према томе и овог нашег времена у којем живимо и деламо.
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
