Николајевски храм потиче из тридесетих година 18. века и дуго је у народу био познат као Недељкова црква, према Недељку Богдановићу, који га је подигао. О историјату храма посвећеног Преносу моштију Светог оца Николаја мало знамо, јер су све црквене књиге изгореле током револуције 1849. године, када је храм готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову и међу првима се на позив јављају чувени новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил, а потом и Јован Полит и Ананија Дери, пореклом Грци. Ова црква је једно време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима.
Црква је јужноугарског типа, са специфичним карактеристикама попут руског кубета, које се везује за руску помоћ када је 1852. године Царска Русија помогла нашој цркви да обнове порушене храмове.
У Николајевском храму леже покопани, са својим породицама, ктитори Недељко Богдановић и Јован Трандафил, а ту је сахрањена и велика српска добротворка Марија Трандафил. Интересантан је податак да су се у овом храму крстила деца чувеног светског научника Алберта Ајнштајна, чија је прва жена била Новосађанка Милева Марић.
Црква се убраја у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја. O Николајевском храму говорио је протојереј Миодраг Андрић, настојатељ храма.
Фотографије Николајевског храма су власништво фотографа Александра Милутиновића.
[carousel_slide id=’15878′]
