Сомбор – У понедељак, 3/16. новембра 2026. године, у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору, свечано и литургијски је прослављен празник Обновљења храма светог великомученика Георгија. Светом Литургијом је началствовао протојереј Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. Овогодишњи славски кум био је Мане Брдар, а за следећу годину кумство је преузела Даница Вуковић.
Суботица – У понедељак 3/16. новембра 2026. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, у Остојић капели, посвећеној светом великомученику Георгију, на суботичком Православном гробљу у Дудовој шуми, служена је света Литургија и помен задужбинарима, Јовану и Терезији (рођеној Зозук) Остојић. Светом Литургијом началствовао је презвитер Вељко Васиљев, архијерејски намесник суботички.
Јован Остојић (1804 – 1865) и његова жена Терезија, рођена Зозук (1803 – 1876), били су велики суботички српски народни добротвори, како се с правом тврдило већ у њихово време. Основно писмо њихове Задужбине издала је Српска православна црквена општина у Суботици 1929. године, а саставио га је судија Светозар Милутиновић. У Основном писму под тачком два. наводи се да ће Црквена општина бити дужна да у року од две године, од средстава добијених издавањем у закуп куће на „главном тргу” и баште на Палићу, подигне капелу у православном гробљу и у њу земне остатке завештатељке и њеног супруга сахрани. Пододбор за градњу капеле изабрао је 1879. године Титуса Мачковића за пројектанта. Грађевински радови завршени су 1881. године, а током 1882. године капела је снадбевена свим потребним црквеним стварима. Освећена је на Петровдан 1883. године. Задужбинска капела Остојић посвећена је светом великомученику Георгију и налази се у северозападном делу Православног гробља у правцу исток-запад. Капела представља леп пример напуштања „јужноугарског” типа грађевина са звоником на прочељу уз задржавање елемената неокласицизма и наговештава обнову „српско-византијског стила” применом појединих елемената као што су – купола, пандантифи, пресечени низ слепих аркада на прочељу, као одредница православног храма.




































