Упокојио се у Господу протонамесник Рада Шовљански

У четвртак, 5. новембра 2026. године, у касним вечерњим часовима, у Александрову, упокојио се у Господу протонамесник Рада Шовљански, умировљени свештеник. Рођен је 15. маја 1958. године у Локу, у општини Тител. Основношколско образовање је завршио у Локу, а, по благослову блаженопочившег епископа бачког Никанора, 1974. године уписао је Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Ступио је у свету Тајну брака са Љиљаном, рођеном Марковић, 1981. године, у храму Светога пророка Илије у Локу. Епископ Никанор га је рукоположио у чин ђакона 22. септембра 1981. године, на празник светих и праведних богородитеља Јоакима и Ане, у храму Светог великомученика Димитрија у Шајкашу, а 11. октобра исте године, владика Никанор га је рукоположио у чин презвитера. По благослову владике Никанора, 15. октобра 1981. године је постављен за парохијског свештеника при храму Светог великомученика Димитрија у Бајши. Док је службовао у Бајши, он и његова супруга добили су двоје деце, сина Ђорђа и кћерку Мирјану. По благослову надлежног архијереја, по потреби Цркве, 15. јула 1987. године бива постављен за пароха при храму Светог великомученика Димитрија у Александрову. По својој молби и благослову епископа, 1996. године постављен је за пароха при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка у Кули, а по потреби службе после шест месеци бива постављен за пароха при храму Светог великомученика Димитрија у Александрову. Од 2002. до 2003. године био је парох при храму Рођења Пресвете Богородице у Парагама. Због погоршаног здравственог стања умировљен је 2003. године, после чега је живео у Суботици и саслуживао на богослужењима у храму Светог великомученика Димитрија у Александрову.

Заупокојна света Литургија поводом упокојења проте Раде биће служена у храму Светог великомученика Димитрија у Александрову, у суботу, 7. новембра, са почетком у 9:00 часова, а у 12:00 часова ће бити служено опело. Тело новопрестављеног проте Раде биће сахрањено на Новом гробљу у Александрову.

Вечан ти спомен, достојни блаженства, драги оче наш Радо!