На празник преподобне мајке Параскеве, у уторак, 14/27. октобра 2026. године, у храму Преподобне мајке Параскеве у Вајској, светом Литургијом је началствовао презвитер Младен Глушац, парох сомборски, уз саслужење протојереја Милана Узурова, пароха бођанско-вајштанског. Првој светој Литургији у новосаграђеном храму су присуствовали г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Лела Милиновић, председник Општине Бач, госпођа Гордана Медић, председник Месне заједнице Вајска, жупник Горан Вилов, представник Римокатоличке Цркве, као и монах Захарије, вршилац дужности настојатеља манастира Бођана.
Истога дана у поподневним часовима, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Митрополита бачког, началствовао је вечерњим богослужењем у храму Преподобне мајке Параскеве у Вајској. Преосвећеном епископу Дамаскину саслуживало је свештенство и ђаконство Епархије бачке. По завршетку вечерњег богослужења, Преосвећени епископ Дамаскин је извршио чин благосиљања славских дарова које је принео овогодишњи славски кум, г. Живко Петковић. Залог кумства за идућу годину преузео је г. Милан Плетикапа. По завршетку вечерњег богослужења, владика Дамаскин је уручио архијерејску грамату признања г. Миљану Зиндовићу и госпођи Весни Зиндовић из Вајске, за оданост светој православној вери и љубав према светој Православној Цркви на делу показану кроз помоћ и допринос у духу задужбинарских и добротворних традиција светог Православља у српском народу, а нарочито због заслуга за изградњу храма у Вајској. Потом је владика Дамаскин уручио архијерејске захвалнице Општини Бач, Месној заједници Вајска, г. Милану Плетикапи из Вајске, г. Живку Петковићу из Вајске и госпођи Ани Симеуновић из Вајске, као истакнутим добротворима заслужнима за изградњу храма у Вајској. Архијерејску грамату признања и архијерејске захвалнице именованима су додељене са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја.
Обраћајући се верном народу после доделе архијерејских грамата признања и захвалница, владика Дамаскин је пренео благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја и поздравио све присутне. У наставку, он је поучио верни народ о значају празника и, између осталог, рекао: „Света Петка је читав свој живот посветила и спремала се за свој сусрет са Богом. Још као десетогодишња девојчица – овако као што су ова дивна деца која су дошла у наш храм – и она је дошла са мајком и чула речи из светог Јеванђеља и пожелела да те речи оствари у свом животу. Касније, када су њени родитељи напустили овај свет и отишли Богу, она је кренула за својим испосничким животом прво у Цариград, а после тога у Зајорданску пустињу, да би се тек пред крај свога живота, по јављању Божјем преко анђела, вратила у свој родни град и тамо скончала свој живот. Како је она провела свој живот, и како је она живела у пустињи, у том једном пределу где нема уопште живота, и како је она пробдела ноћи и дане, молећи се Богу, можемо само да замислимо. Али оно што је најважније, да она која се припремала да сретне Бога, она Га је заиста и срела. И постала је она која је била облагодаћена Духом Светим, охристовљена, она која је живела Христом, и којој је Христос био на првом месту у њеном животу. И зато је Господ њу и прославио. Већ по окончању њеног живота пронађене су њене мошти на чудесан начин, што можете да прочитате у неком од житија. Њене мошти су боравиле у разним земљама на Балкану, боравиле су и у Цариграду, данашњој Турској, и у Бугарској, у граду Трнову, и у Београду, сто двадесет и три године. Данас оне бораве у граду Јашију у Румунији. Колико је тај боравак моштију свете Петке у нашем народу био значајан после трагедије на Косову пољу, говори и то да и данас на Калемегдану постоји црква, и постоји извор, где људи долазе на данашњи дан да се моле. Управо љубав овога народа, који се овде сабира у овоме месту, определила је да овај храм буде посвећен овој дивној светитељки, која ће бити заштитница и покровитељка не само овога храма него и читавог овога места и свакога домаћинства које долази и које се осећа да припада православној вери и овоме светоме храму.ˮ
Протојереј Милан Узуров, парох бођанско-вајштански, заблагодарио је Епископу мохачком Дамаскину на љубави и части коју је указао свима присутнима учешћем у богослужбеној прослави храмовне славе, као и Митрополиту бачком г. Иринеју на благослову и молитвеним поздравима. Прота Милан је потом заслужним приложницима уручио захвалнице Црквене општине у Вајској и Бођанима.
На самом крају, најмлађи чланови Литерарно-музичког удружења „Свети Саваˮ из Вајске су извели кратак културно-уметнички програм. Богослужењу је присуствовала госпођа Лела Милиновић, председница Општине Бач, са сарадницима, као и жупник Горан Вилов, представник Римокатоличке Цркве.
