У организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, верници из Ветерника и Новог Сада, предвођени протонамесником Лазаром Мајсторовићем, парохом ветерничким, посетили су светиње Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије.
Верници су стигли у Охрид у петак, 18. септембра 2026. године, у преподневним часовима. По доласку у Охрид, колевку словенског хришћанства, како је овај град са 365 храмова називао свети Владика Николај, после кратког одмора, верници су уз пратњу водича започели пешачки поход кроз стари део града Охрида. Уз шетњу охридским кејом и центром града, верници су имали прилику да се осврну на храм Светог Николе Болничког и храм Пресвете Богородице Болничке, где су могли да чују како су ови храмови, осим духовног, имали и велики медицински значај за народ тог доба, пошто су примали и лечили болеснике у време куге. Поклоници су убрзо стигли до Охридског музеја, највеће зграде из 19. века, која је била у власништву породице Ребов, која је из поштовања и љубави према српској војсци дала своју кућу војсци на коришћење за време Балканских и Првог светског рата. Верници су потом стигли до храма Свете Софије, посвећеној Премудрости Божјој коју Бог несебично даје онима који је траже и којима је она потребна. Наставивши пут, верници су застали код охридског античког театра који их је очарао својом старошћу и историјском вредношћу. Потом су посетили храм Богородице Перивлепте, који је изграђен крајем 13. века, а дограђен средином 14. века за време српске власти у Охриду. Водич је сликовито описивао значај ове светиње, наглашавајући посебну лепоту њених фресака чији детаљи представљају византијско и балканско предсказање ренесансне уметности. Уз ову светињу стоји препознатљив звоник са звоном тежине 2.300 килограма које je даривао велики српски научник Михајло Пупин. Крећући се у непосредној близини тврђаве цара Самуила, верници су стигли до храма Светог Климента и Пантелејмона који представља реконструкцију светиње изграђене од руку самог Светог Климента Охридског у 10. веку. Појући тропар светом Клименту, верници су се поклонили и целивали његове мошти. Обгрљени Божјом благодаћу, верници су наставили пут до прелепог храма Светог Јована Богослова. Лепота саме светиње, као и њена локација и поглед на Охридско језеро одушевили су сваког у групи и испунили их спокојом и љубављу према овом светом месту.
У суботу, 19. септембра, верници су пошли до охридског кеја како би се укрцали на брод „Армадаˮ, где су уз песму и веселог духа ово путовање бродом доживели као својеврсно крстарење по језеру на путу према Светом Науму. Стигавши бродом пред ову светињу, верници су уз дубоку молитву и велико страхопоштовање ушли у светињу, поклонили се моштима светог Наума, уз молитвени славопој овом дивном угоднику Божјем. Испуњена радошћу и љубављу, група је шетњом по изласку из манастира и обиласком места где се Црни Дрим улива у Охридско језеро, била задивљена лепотом и крајоликом око манастира Свети Наум.
Следећег дана, у недељу 20. септембра, ходочасници су устали у раним часовима како би на време стигли на свету Литургију у Бигорском манастиру. Окружени прелепим македонским планинама и природом Националног парка „Мавровоˮ, верници су у трену упили лепоту овог манастира. Света Литургија у Бигорском манастиру је оставила посебан утисак на ходочаснике – били су одушевљени поретком светогорског типика на коме је овај манастир и заснован. После величанствене свете Литургије која је по свему била налик правој светогорској служби, верници су позвани на трпезу љубави, током које су читане беседе светог Владике Николаја. Такође су присуствовали литији по светогорском поретку од изласка из храма, уласка у трпезарију и повратка у храм, где су се верници поклонили моштима које се у њему налазе. Напустивши Бигорски манастир са најлепшим утисцима, верници су уз песме из Духовне лире светог Владике Николаја радосно допутовали до Скопља, некадашње најзначајније престонице цара Душана Силног. У Скопљу су имали времена за разгледање центра самог града. Ходочасници су се потом вратили у аутобус где су, настављајући пут, заблагодарили Господу што их је удостојио толико лепог и испуњеног ходочашћа. Обогаћени овим прелепим ходочашћем, верници су се у касним вечерњим сатима вратили у Ветерник.
Немања Нисторан,
студент Православног богословског факултета у Београду
