Алмашка 13, 21000 Нови Сад
021/55-39-40
almaskihram.ns@eparhijabacka.rs
Данашњи Алмашки храм је трећи по реду храм изграђен на истом месту. Први Алмашки храм је подигнут у периоду од 1716. до 1718. године. Саградили су га, по пресељењу у Петроварадински шанац, житељи села Алмаша, које се налазило на подручју између Темерина, Сирига и Србобрана. Првобитни храм није био дугог века, па је, 1733. године, сазидан нови, који је имао темеље од печене цигле, свод и кров од дасака, док је под био обложен циглом. Данашњи храм је подигнут 1797. године на специфичан начин. Стара црква није рушена већ је обзидана новом црквом, како би богослужења несметано била одржавана. Када је саграђена нова црква, стара је срушена, а материјал је изнет из цркве. Храм је изграђен у неокласицистичком стилу, према пројекту Мартина Ковчарског. Фасада Алмашког храма је украшена декоративним капителима, а посебно се истичу три портала на улазу у храм.
За разлику од садашњег торња Алмашког храма, првобитни је имао виши куполаст завршетак, али је порушен током бомбардовања града у Мађарској буни, 12. јуна 1849. године. Будући да приликом обнове 1852. године није било довољно средстава за изградњу идентичног торња, саграђен је торањ са нижим куполастим завршетком, који постоји до данас.
Током обнове, 1852. године, поправљен је и кров на лађи цркве, док је горњи део звоника покривен бакром. У јабуку под крстом стављена је бакарна цилиндрична кутија са повељом у којој је записано да је торањ обновљен прилогом из Русије у износу од 900 златних рубаља, као и да је крст са јабуком постављен 27. јуна лета Господњег 1852. У то време патријарх српски је био Јосиф Рајачић, владика бачки Платон (Атанацковић), а настојатељ храма прота Павле Стаматовић. У звонику храма постоје четири звона укупне тежине близу шест тона, а највеће од њих је уједно и највеће звоно у Новом Саду. Храм је од 1948. године под заштитом државе.
ПАРОХИЈА ПРВА
Протојереј Бранко Вујиновић,
настојатељ храма
ПАРОХИЈА ДРУГА
Јереј Мирослав Николић
Ђакон Бранко Бандобрански
Алмашка капела
Капела Светих апостола Петра и Павла на Алмашком гробљу је саграђена 1863. године. Њен ктитор је блаженопочивши епископ бачки Платон (Атанацковић), који је храм подигао за покој душе свога сина Василија (1810 – 1853). Капелу је освештао блаженопочивши епископ пакрачки Никанор (Грујић), 11. јула исте године.
Иконостас и фрескопис су дело чувеног сликара Павла Симића, који је сахрањен у близини капеле. Златарско-декоратерски радови били су поверени Николи Димшићу.
Звона су купљена добровољним прилогом верникâ, а освећена су у октобру 1926. године, руком епископа бачког Иринеја (Ћирића). Рестаурација иконâ је извршена 1948. и 1973. године, а последња генерална обнова је извршена од 2014. до 2016. године, када је рестауриран и позлаћен иконостас. Послове рестаурације и позлате извршила је радионица „Иванчев” из Новог Сада.
Испод капеле се налази крипта величине олтарског дела храма, украшена мермером најфиније израде и живописом анђелâ. Када је 2001. године, по благослову Епископа бачког господина др Иринеја, извршено отварање крипте ове капеле, утврђено је да на њеној северној страни почивају блаженопочивши епископ бачки Платон (Атанацковић) и Василије Атанацковић, док на јужној страни почивају Јован Атанацковић, брат епископа Платона, и блаженопочивши епископ бачки Герман (Опачић).
Како због живописа тако и због занимљивог историјата, Алмашка капела је стављена под заштиту државе.
Настојатељ капеле је протојереј-ставрофор Владан Симић.
Црквени хор
При Алмашком храму делује црквени хор „Свети Стефан Дечански”, којим диригује Светлана Грујић, професор солфеђа и музичке културе.
