Aрхимандрит Јован (Радосављевић), дугогодишњи професор Kрчке, Призренске и Нишке богословије, упокојио се у Господу 8. априла 2021. године, на празник Светога архангела Гаврила, у Новом Саду.
Архимандрит Јован (Радосављевић) рођен је 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева, од побожних родитеља Радомира и Даринке. На крштењу је добио име Милисав. После завршеног четвртог разреда основне школе у родном селу, Милисав са једанаест година живота одлази у Краљево светом Владици Николају. Ту остаје краће време, а потом га Владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са светим Владиком Николајем, тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. На празник Усековања главе светог Јована Крститеља 1950. године Милисав је у манастиру Рачи замонашен у малу схиму, по благослову митрополита скопског Јосифа, који је у то време био администратор Жичке епархије. Чин монашења обавио је игуман Јулијан (Кнежевић), а јерођакон Павле (Стојчевић) га је при монашењу привео као духовни отац давши му монашко име Јован, у част светог Јована Крститеља.
У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и остала три разреда. Године 1966. уписује се на Богословски факултет у Београду, где се упознаје и духовно зближава са младим теологом Мирком Буловићем, потоњим Епископом бачким Иринејем. Током студија Свети Архијерејски Синод га поставља за наставника Монашке школе у Манастиру Острог. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог Синода, прима дужност управника Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички рад у Призренској богословији 1978/1979. године, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор богословије 2001. године. За собом је оставио вредно писано сведочанство о историји и животу наше Цркве, које обухвата педесетак наслова.
Архимандрит Јован је обављао дужност духовника у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Од 2005. до 2016. године био је настањен у манастиру Благовештење код Овчар-Бање, док је зимске периоде обично проводио у Новом Саду, уз Епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско, где је, захваљујући доброти Епископа врањског Пахомија и сестринству манастира, провео последњих пет година живота.
Поводом годишњице од упокојења архимандрита Јована (Радосављевића) Радио-Глас Епархије нишке приредио је програм, чији тонски записи су на наведеним линковима.
Архимандрит Јован (Радосављевић) о богомољачком покрету
Архимандрит Јован (Радосављевић) о патријарху Павлу
Архимандрит Јован (Радосављевић) о светом Владици Николају
Извор: http://radioglas.rs
