Саопштења

Ми, долепотписани, свесни одговорности коју имамо на основу службе сваког од нас у сопственој Цркви или верској заједници, изражавамо своју дубоку заједничку забринутост због недозвољеног утицаја извршне власти на Уставни суд Србије у поступку за оцењивање уставности Закона о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама.

Управа црквеног хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада овим путем демантује наводе објављене у Дневнику од 30. јануара 2011. године, на страни 8-9, у тексту Зорице Милосављевић под насловом Српска музика у срцу Москве. У наведеном тексту се наводи да је наш хор учествовао на музичкој манифестацији у Москви, што не одговара истини, јер црквени хор Свети Стефан Дечански није путовао у Русију него је под тим именом, али без придева црквени, путовао приватни хор Тамаре Петијевић.

Зукорлићева интерпретација ислама највећу штету наноси самом исламу. Нехотично, али убитачно, она потврђује основне тезе заступникâ исламофобичних покрета и организација, по којима је ислам увек и неизоставно, по самој својој природи, нетолерантан и насилан. Ја лично, међутим, међу муслиманима имам довољан број познаника и, што је важније, искрених пријатеља

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко - призренске којим су одбегли клирици Епархије рашко - призренске лишени свештеничког и монашког чина или стављени под привремену забрану свештенодејства.

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 17. до 20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства г. Јована, и Епископа средњеевропског г. Константина.

После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору