Објашњење „Појашњења”
На званичној Интернет-презентацији Епархије рашко-призренске појавила се 10. септембра изјава Преосвећеног Епископа др Артемија којом он „појашњава” свој одговор на последње питање из његовог интервјуа Политици од 8. септембра. Ту изјаву — у слободној, али коректној интерпретацији — преноси Политика у кратком тексту под насловом Епископ Артемије: О црквеној зависности Патријаршије, потписаном иницијалима Б. М. (11. септембар 2009, стр. 6).
По владици Артемију, његов одговор се односи на манастир Пећку Патријаршију, а не на Српску Патријаршију као синоним Српске Православне Цркве, односно Светог Синода, јер Пећка Патријаршија „директно зависи од црквене власти у Београду” и јер је „управо о Пећкој Патријаршији било речи у претходној реченици и та два питања су везана”. Владика Артемије је, како тврди, хтео да каже да „Пећка Патријаршија зависи директно од црквених власти у Београду”, а није имао у примисли да говори о београдској Патријаршији и њеној зависности од власти у Београду (подвлачења моја).
Ово „појашњење” је крајње неубедљиво, сумњиво, управо — чему бежати од правог израза? — лажно као и читава изјава коју наводно „појашњава”. Жалим што сам приморан да, у јавном разговору, кажем да је мој брат епископ прибегао провидном, невештом и немудром софизму, па и јефтином вербалном трику.
Погледајмо поново завршни део интервјуа новинарке Биљане Митриновић са владиком Артемијем!
На њено питање како се то игуманија Пећке Патријаршије „одлучила да потпише уговор без консултација са неким”, Преосвећени одговара: „Можда је имала консултације са Патријаршијом у Београду” (подвлачење моје). Следеће — и последње — питање Политикине новинарке гласи: „Да ли сте се ви консултовали са Патријаршијом у Београду?” На то Владика одговара: „Не. Патријаршија зависи директно од власти у Београду” (подвлачење моје). Ту је и крај интервјуа.
Више је него очигледно следеће: у „претходној реченици” није реч о Пећкој Патријаршији (манастиру), како он тврди, него управо о Патријаршији српској („београдској”, каже владика Артемије). Дакле: Пећка Патријаршија (манастир, лавра) имала је, можда, консултације са Патријаршијом у Београду (централна тела Српске Цркве). Трећега нема! Више је него очигледно да преосвећени г. Артемије, одмах пошто је споменуо Патријаршију у Београду, управо на њу и мисли када тврди да „Патријаршија зависи директно од власти у Београду”.
У његовом интервјуу, просто-напросто, не постоји реченица „Пећка Патријаршија зависи од црквених власти у Београду” нити њој има места у контексту интервјуа. Он, уосталом, не пориче аутентичност текста интервјуа објављеног у Политици од 8. септембра.
Накнадна памет овде не помаже. Речено је што је речено. Није, нажалост, речено први пут у изјавама владике Артемија. Бићу радостан, а Богу и њему благодаран ако буде последњи пут јер је заиста болно, некоректно, неистинито. Није смак света ако човек, у афекту или просто без размишљања, каже нешто погрешно и штетно. То се не дешава само владици Артемију. Дешава се и мени — и свакоме.
„Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек...” (Јак. 3,2).
Епископ бачки
