Вест о изненадном упокојењу многима добро знаног, а мени изузетно драгог човека, сабрата и пријатеља, оца Радована Биговића, – нашег „Цуце”, – одјекнула је у мојим ушима и у мојој души као гром из ведра неба. Ипак, брзо сам дошао себи јер верујем, па отуд и знам, да човекољубиви Господ једини зна када кога треба да призове из небића у биће, а кад, опет, да га из овоземаљског живота позове к Себи, у духовну Земљу живих и Заједницу светих.