Не остављајући Очева недра, преслатки Исусе,
и са земнима као човек поживевши,
данас си се, са Горе маслинске, на небо у слави вазнео,
и палу природу нашу милостиво подигао,
да би је с десне стране Оца поставио.
Бестелесне силе небеске због тога се удивљују
и у страху и трепету човекољубље Твоје величају,
Са њима, и ми на земљи Твој силазак к нама
и Твоје од нас Вазнесење славимо, и молимо се, говорећи:
Господе који испуњаваш ученике своје
и Мајку која те је родила, радошћу бескрајном свога Вазнесења,
њиховим молитвама удостој и нас
радости Твојих изабраних, велике ради милости Твоје!
