ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ

Предговор

ЗАШТО „ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ“?

Идеја ο припремању и публиковању ове књиге потекла је од чланова Друштва историчара Јужне Бачке и Срема. Њихови покретачки мотиви били су практичне природе. Живимо у доиста преломном времену у којем се многе трајне и традиционалне историјске вредности доводе у сумњу и стављају под знак питања, Међу многим другим су и питања ο улози државе у животу појединаца, друштва и народа, ο односу државе и нације и ο држави као заштитнику и ослонцу индивидуалног и колективног идентитета. Нигде у свету то више нису чисто академска и теоријска, већ мање или више, практична политичка питања. За српски народ, већ читаву деценију угрожен непосредним претњама, опхрван и изложен опасностима губљења и државе, и националне слободе и самобитности, ова питања су круцијална, да би, колико сутра, могла постати и егзистенцијална. У бурама које су се на њега сручиле, одбрана и чување слободе и опстанка, бар у извесној мери зависиће од њега самог, од моћи и умешности да им се супротстави, или да се од њнх заштити. Историјска наука га сигурно, сама собом, неће заштитити од сваке претње и опасности, нити ће му понудити рецепте за понашање у сложеним ломовима епохе, чији је, и без сопствене воље, прворазредни учесник. Оно што она може то је да његовим припадницима понуди ваљана искуства и примере који ће им развити и изоштрити моћ запажања, помоћи им да, уз коришћење проверених чињеница, поређењима појава из прошлости и садашњости, препознају своје време, да прецизније процене значење и стварни смисао појединих догађаја и институција и да се према њима активније и целисходније односе. Таква највреднија институција је држава.
За прихватање сваке поуке историјске науке потребна су, пре свега, одговарајућа, на богатој фактографији заснована и савременим методама протумачена сазнања прошлости, дакле, што јасније и систематичније изложени синтетизовани увиди у оне проблеме и феномене који атакују на свест и егзистенцију сваког данас мислећег припадника српског народа н грађанина српске државе. Та знања и те интерпретације морају бити, не само синтетичне, систематичне и јасне, већ и максимално објективне и научно поуздане, изнете sine ira et studio. Њих треба понудити пре свега историчарима, професионалцима, како би их они што успешније посредовали широј јавности, у којој онај млади нараштај, који тек открива своје друштвено и национално биће на којем овај свет треба да остане, представља најзначајнији део. Α ти професионалци (историчари по школама и другим установама) и сами се боре са мноштвом контраверзних тумачења, мистификација и манипулација, те дубоких недоумица, које у њима изазивају видљиви и невидљиви притисци историјских околности и загађеног мисаоног амбијента у којем живимо, егзистирамо и хватамо своју сопствену свест у дилемама и несигурностима. Овакве књиге имају задатак да, ако не развеју, а онда бар разреде магле и тмине које носи ово време, као што га је носило и свако пре нас и као што ће га вероватно носити и свако потоње.
Овај мотив за покретање рада на научној али и популарној синтези ο историји српске државности имали су пред очима њени иницијатори кад су за њену израду затражили сарадњу Огранка САНУ у Новом Саду. Меродавни чланови Огранка су сарадњу прихватили, првенствено у решавању два питања везана за рад на књизи: методолошком и теоријском конципирању једног научног а лако читљивог и разумљивог синтетичког прегледа, те ангажовању маленог тима еминентних аутора, кадрих да за релативно кратко време израде довољно исцрпан и квалитетан текст двотомне књиге, високе научне компетенције, али и лаке приступачности ширем кругу читалаца – од стручних историчара, преко бољих ученика средњих школа и студената разних друштвених и хуманистичких дисциплина, до љубитеља историјских штива и свих људи развијене интелектуалне радозналости. Изражавајући наду да су творци овог дела, писци историја највише стручне и научне репутације*, остварили жељену намеру, издавачи ове књиге ће на крају другог тома понудити и један општији поглед на искуства и поруке које нам прошлост шаље ο значају државности и државотворних идеја у историји српског народа, с примишљу (или можда уображењем) да би она могла бити од користи и данашњим генерацијама.

Нови Сад, 18. јул 2000.
Издавачи

* У првом тому ове књиге писац седам поглавља историје српске државности (до краја XV века) је професор др Милош Благојевић. Осмо поглавље написао је академик Дејан Медаковић. Аутори другог тома, који обрађује историју државности у X (до 1918) и у раздобљу од 1918. до 1991. су професори др Радош Љушић и др Љубодраг Димић.

САДРЖAJ

• ПРВА ГЛАВА
• Историјски пут
• ДРУГА ГЛАВА
• Трагови српске државности γ Краљевини (СХС) Југославији
• ТРЕЋА ГЛАВА
• Организација нове државе и српски државни идентитет
• ЧЕТВРТА ГЛАВА
• Закони и идеологија диктатуре
• ΠΕΤΑ ΓЛАВA
• Дезинтеграција југословенске државе и идеје ο државно-правној посебности Србије
• ШECΤΑ ΓЛАВA
• Држава у рату
• СЕДМА ГЛАВА
• Федерална Србија
• ОСМА ГЛАВА
• Уставноправно обликовање југословенске федерације и државност Србије
• ДЕВЕТА ГЛАВА
• Декомпоновање југословенске федерације и питање српске државности
• Регистар личних имена
• Регистар географских појмова