Алмашка капела
Предговор
У светској књижевности постоји књига Приповест о два града, занимљив роман Чарлса Дикенса и прича о јунацима прохујалог доба у два града. Књига пред нама нема никакве везе са Чарлсом Дикенсом нити су у њој описани градови и догађаји, асоцијација је једино у наслову. Тамо је прича о градовима живих, овде о упокојенима. Тамо су описи догађаја, овде портрет једне капеле, малене цркве на Алмашком гробљу у Новом Саду. Пред нама је сасвим другачија прича у другом тоналитету и о другим људима. Прича о капели, њеној историји, архитектури и уметности, њеним ктиторима и упокојеним Новосађанима чији се земни остаци налазе на истоименом гробљу.
Има и књига које невеликог обима постају велике теме. У суштини и нема малих тема. Разлике су само у складу текста, његовој стручној вредности и квалитету стила. Да је ово тачно, пример је књига Алмашка капела, где стручни описи и стил показују како се историја једног малог храма, гробљанске капеле, не веће од монументалне гробнице, претвара у занимљиву монографију. Алмашка капела је управо то, и храм и монументална гробница. Храм као освећена капела у којој се служе литургије и узносе молитве за покојне, а монументална гробница због крипте у којој су сахрањени ктитор капеле Епископ бачки Платон Атанацковић и његов син Василије Атанацковић, рођени брат Епископа Платона Јован Атанацковић и поред њих Епископ бачки Герман Опачић. Да је капела и монументална гробница, сведоче не само архитектура храма, њен иконостас и зидно сликарство високе уметничке вредности већ и биографија ктитора епископа бачког Платона Атанацковића, чији је рад по свему био монументалног карактера и један од темеља српског духовног, просветног и културног развоја новијег доба. Седиште Огранка САНУ у Новом Саду налази се у згради коју је поклонио српском народу и носи назив Платонеум, као што је и једна издавачка кућа у Новом Саду за успомену на овог умног и вредног епископа узела његово име и исто тако зове се Платонеум. Нови Сад у центру града чува успомену на њега у називу Платонове улице, а надамо се једног дана и нека нова школа ће понети име заслужног блаженопочившег Епископа будимског и бачког Платона Атанацковића. Ова књига је први корак ка томе и пример како се у опису капеле, њеног ктитора и свих упокојених Новосађана на овом гробљу сећамо оних који су овом граду даривали себе и своја дела. По много чему књига Алмашка капела је пример модерне монографије у којој читалац проналази занимљиву причу, податке из историје и уметности, али још више од тога „светле гробове“ и примере о томе колико је духовно и културно наслеђе важно и неопходно за будућност. Овом књигом аутор их чува од заборава и подсећа на вредности које нису тренутне већ дуговечне.
Душан Вујичић
Поговор
Сматрали смо пригодним да у оквиру генералне обнове храма Светих апостола Петра и Павла на Алмашком гробљу у Новом Саду, у народу познатијег као Алмашка капела, објавимо и његову монографију. Прво, из разлога што је до сада о овом храму писано веома мало, а други разлог извире из уверења да је Алмашка капела значајан споменик православне и српске културе Новог Сада и Бачке. Њен ктитор је знаменити епископ бачки Платон Атанацковић, чији се кратки животопис налази на страницама ове скромне монографије. Капела се налази на Алмашком гробљу, најстаријем православном гробљу у Новом Саду, на којем су сахрањене многе познате личности оног времена и савремене историје. Зато смо покушали да на последњим страницама књиге прикажемо списак знаменитих личности сахрањених на Алмашком гробљу.
Податке смо прикупљали из до сада објављене литературе, архиве Епархије бачке и Црквене општине новосадске, архиве Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, као и из сведочења наших суграђана о догађајима везаним за савремену историју капеле и гробља. Трудили смо се да у корице ове књиге похранимо што већи број фотографија које одишу сликом овога храма у прошлим временима, али и оних које нам представљају његов данашњи изглед.
Овом приликом се срдачно захваљујемо Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју на благослову који нам је подарио за објављивање ове монографије. Велику захвалност дугујемо господину Милану Степановићу из Сомбора који нам је уступио свој рукопис о владици Платону као и неке од објављених фотографија. Захвалност исказујемо и господину Душану Вујичићу из Новог Сада на несебичној подршци и помоћи и његовом сећању на упокојеног архимандрита др Стефана Чакића.
Надамо се да ће ова књига Новосађанима и свима који долазе у Нови Сад приближити време када се стварала историја овог града и када је из архипастирске љубави епископа Платона према своме роду изникла његова задужбина Алмашка капела.
Презвитер Владан Симић