Васкршња честитка новосадског свештенства Епископу новосадском и бачком Господину др Иринеју

На Велику Суботу, 18. априла ове године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком Господину Иринеју празник Васкрсења Христовог.
Презвитер Мирослав Милић, парох друге парохије при Светоуспенском храму у Новом Саду, честитао је Епископу Иринеју празник следећим речима: „Ваше Преосвештенство, у савременој свакодневници непрестано се потврђује истинитост речи Господњих да Царство Његово није од овога света. Ослушнемо ли о чему данас овај свет говори, највише ће нам се у ушима задржати две речи: „криза“ и „дискриминација“. Човеку који размишља о томе шта ове речи значе и покушава да схвати њихове последице по свој живот на земљи, ономе ко у таквом размишљању проводи већину својих дана, наша Света Црква данас благовести: „Ево дана који створи Господ обрадујмо се и узвеселимо у њему“.Само онај ко чује, разуме умом и срцем, и васцелим бићем прихвати ову благовест, неће имати Цркви ништа да приговори, него ће помоћу Божјом постати преображени покајник (преумљени човек).
Зар да се Црква боји било каквог економског недостатка на земљи, данас када обасјани светлошћу пасхалне благодати сагледавамо пред собом изобиље дарова из пребогате ризнице коју нам је Својом животворном смрћу и славним васкрсењем Христос отворио?!
Може ли у Цркви постојати било каква криза? Ако погледамо пажљивије, видећемо да реч „криза“ садржи у себи јелинску основу и у преводу на савремени српски језик означава пресуду. А Васкрсли Спаситељ нам каже да свако ко слуша реч Његову и верује Ономе Који Га је послао, не долази на суд – него је из смрти у живот вечни прешао. Дакле, јасно је да у еклисијалном битију човека нема и не може бити кризе.
Опет и опет, васкрсењем Својим Христос обнавља образ палог човека и управо на тај начин ослобађа од свакога понижења и ниподаштавања, односно дискриминације.
Само онај ко не жели одлучно и слободно да сагледа у себи Васкрсењем Христовим обновљени образ и достојанство своје, осећаће се и даље као дискриминисан. За таквога Светлост Васрксења неће бити силна и благодатна, него ће је осетити као огањ који спаљује. А шта да кажемо за оног који је и поред оваквога сведочанства Цркве о Васкрслом Христу, упоран у непрестаном унакажењу Боголикости своје? Таквоме одступнику од дарова, које је целим својим спаситељеним домостројем подарити благоизволео, Христос говори: „Заиста ти кажем - никада те знао нисам“.
Нека нама овде сабраним свештенослужитељима, благи Бог подари да никада такве речи не чујемо, него да се вазда наслађујемо красотом Васкрсења Христовог и да неуморно и без престанка призивамо свакога на гозбу коју нам уготови Он, Пасха наша - Христос.
Са оваквим мислима, уз молитву за долгоденствено архипастирствовање Вашега Преосвештенства, ми свештеници града Новог Сада, Ваша мала браћа и саслужитељи, поздрављамо Вас свепобедним и свагда за васцелу твар поздравом: Христос Васкрсе!“
Новосадским свештеницима сабраним у Владичанском двору, Епископ Иринеј је заблагодарио следећим речима: „Драги оче Мирославе, отпоздрављајући на ову Пасхалну честитку, произнесену у име новосадског клира, ја благодарим топло свима вама, браћи и саслужитељима својим, а и теби који си у име свих произнео овако уман и богословски беспрекоран исказ о Тајни смрти и Васкрсења Господњега, спојивши проблеме и изазове савременог времена оличена у овим двема фамозним речима криза и дискриминација, осветливши их и давши одговор на њих у светлости Васкрсења Господњег. То је пример како у нашој проповеди и нашем обраћању свету, нашој евангелизаторској или просветитељској мисији, ми треба да будемо, по речима Самога Спаситеља, као човек домаћин који из ризнице своје износи старо и ново. То што је наизглед старо или исконско, јер је од почетка у сржи Јеванђеља Христовога, уствари је увек ново и новије од свачега и свега што нам може изгледати као ново; као нови изазов, нова реалност или нови проблем. Износећи то вечно ново, које је у исто време најдревније и најисконскије, ми дајемо суштински савремени и, пре свега, животворни и спасоносни одговор на изазове и на питања која море човека свакога времена.
Заиста, наш кратак и од свега две речи састављени васкршњи поздрав и отпоздрав: Христос Воскресе и Ваистину Воскресе, садржи у себи суштину Јеванђеља, и самим тим суштину сваког могућег одговора Цркве, на било какву кризу, проблем, изазов или искушење које време са собом доноси. Ми, сви по мери своје вере и свога савесног поимања пастирске службе и дужности, свесни смо ове истине и трудимо се у своме пастирском деловању, у оквирима својих малих цркава, својих парохија, које су живе ћелије свеобухватног богочовечанског оранизма Цркве Христове, да испуњавамо своју дужност и призивамо спасење Господње од јединога Спаситеља и онима који су нам поверени, а и самима себи.
Са тим мислима, још једампут благодарим на овој честитки и братском поздраву, изражавајући уједно радост што је данас, у ово пасхално предвечерје, заједно са нама и наш брат и саслужитељ отац Матиј из географски релативно далеке Финске, али из наше једне Свете Православне Цркве. Изражавам радост што се и на тај начин посведочава и потврђује јединство и католичност, односно саборност Цркве на све стране света, а и шире од света и шире од небеса.
Хвала још једампут и отпоздрављам са очинском и братском љубављу поздравом: Ваистину Воскресе Господ наш!“