Уведен у дужност нови сабрат Светосавске цркве у Новом Саду
На дан спомена Усековања часне главе Пророка, Претече и Крститеља Господњега Јована, 11. септембра (29. августа) 2013. године, парохијане храма Преноса моштију Светог Саве на Новом Насељу у Новом Саду, на свету Литургију сабрала је радостотворна туга. Сећајући се начина на који је Свети Јован Крститељ, у оне дане, завршио свој подвиг на земљи, осећамо тугу, али сагледавајући плодове Његовога подвижништва – морамо бити радосни и Богу благодарни.
Ево, на крају свог земног живота, Свети Јован је посведочио истинитост речи Христових:
„Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати;
и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост“.
(Јн. 16,20).
Овим сведочењем, односно својим мучеништвом Свети Јован Крститељ запечатио је и свој земаљски живот, али и своју службу Пророка и Претече, јер је наведене речи Христос касније изговорио, а Претечин свехвални имењак их у своме јеванђељу записао.
Додатни разлог да се молитвена жалост сабранога свештенства и вернога народа преобрази у евхаристијску радост, је одлука Преосвећеног Епископа бачког Господина Иринеја, да братству Светосавске Цркве буде прибројан војни свештеник Прве Бригаде копнене Војске Србије – капетан Ђорђе Стојисављевић.
Литургијом је началствовао архијерејски намесник новосадски први, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење свештенога братства Светосавске цркве. Након прочитаног јеванђелског одељка, проповедао је архијерески намесник новосадски други, презвитер Бранислав Мркић, парох треће парохије светосавске.
Пре него што су сабрани приступили примању Часних Дарова Тела и Крви Христове, прота Миливој је бираним речима појаснио вернима смисао Владикине одлуке, истакавши да у Црквии Христовој не може постојати свештеник без храма, односно без заједнице верних, који су му поверени на духовно назидавање и дужни да се моле за плодоносну мисију његову, док у државном устројству власти може неко бити и министар без портфеља.
Наравно, сви су се оваквој одлуци обрадовали, иако су свесни да ће отац Ђорђе са свештенством и парохијанима моћи да буде само онолико времена колико му то обавезе професионалног официра буду дозвољавале. Док у оквиру касарне не буде обезбеђен адекватан простор за вршење богослужења, нови сабрат светосавске цркве, моћи ће поверену му христољубиву војску увек да позове на молитву под сводовима једног од највећих градских храмова.
Благодарећи Богу и народу на срдачној добродошлици која му је упућена, отац Ђорђе је рекао да се у светосавском храму никада не може осећати странцем, јер је ово иста она заједница верних која је духовно рођена у Светоуспенској цркви, у којој је пре свештеничког рукоположења он служио као ђакон. Исто тако, отац Ђорђе је подсетио верне, да је Светосавски храм био филијала Успенске цркве, односно, да је управо у Светоуспенској цркви покренута иницијатива за градњу храма на Новом насељу.
Зато је нови сабрат Светосавске цркве, од свих примљен као свој међу својима, његов долазак је дочекан као знак Премудрог Промисла Божанског, уз молитвену жељу да на многа и блага лета са успехом ради у повереном му Винограду Господњем.