Утук на утук

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је, као и укупна домаћа и светска јавност, са запрепашћењем и жаљењем примио ударну медијску вест о бруталном физичком злоставаљању као „терапеутском поступку” у „духовно-рехабилитационом центру” који у Епархији рашко-призренској - надомак („у окриљу”) манастира Црна Река, односно надомак светих моштију светог Петра Коришког, сведока љубави Божје и антипода сваком насиљу - већ годинама функционише, очигледно са знањем и уз сагласност Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија, а под управом протојереја Бранислава Перановића и његовог помоћника свештеника Дејана Јаковљевића. Тим тужним и ружним поводом Свети Архијерејски Синод се обратио јавности саопштењем од 23. маја, у којем осуђује батинашке методе лечења жртава наркоманије, позива Преосвећеног епископа г. Артемија да распусти нелегални стационар крај Црне Реке и виновнике опште саблазни подвргне канонској одговорности, а надлежне државне органе позива да испитају цео случај и предузму мере из своје надлежности, док самим жртвама насиља и свима који су њиме погођени изражава најискреније жаљење.
Већ следећег дана, 24. маја, огласио се Преосвештени епископ г. Артемије својом изјавом Танјугу, којом не само што покушава да брани неодбрањиво, да јавно мњење заводи за Голеш-планину заменом тезâ и посредном критиком на рачун синодског саопштења него, штавише, оптужбу против протагонистâ насиља на волшебан начин преиначује у оптужбу против Синода сопствене Цркве инсинуацијом да нико други до он „отвара још једну аферу у Цркви”. Дакле, аферу не производе батинаши у мантији или без мантије него Свети Синод! Притом Преосвећени господин износи невероватну конструкцију, усклађену са његовом најсвежијом опсесијом, оном о глобалистичком диктату свима и свакоме изузев њега и његових свезнајућих саветодаваца. Ево те конструкције: Вашингтон врши притисак на власти у Београду, власти у Београду врше притисак на Синод, а Синод, бива, врши притисак на недужне „терапеуте” у његовој Епархији, па тиме, ваљда, и на њега лично. За овакав силогизам одиста треба имати маште! Све у свему, посреди је, по њему, „монтиран процес”, „случај извађен из нафталина”, нечија (а није тешко погодити чија!) одмазда због његове јуначке одлуке да ускрати гостопримство Џозефу Бајдену и томе слично... Због свега тога, мора се таксативно одговорити на његове хипотезе и тезе.

1. Преосвећени владика Артемије изјављује Танјугу: „Центар о коме се дигла толика прашина ових дана није у оквиру манастира Црна Река, као што се наводи у саопштењу Светог Архијерејског Синода, него у близини манастира и са манастиром нема ништа заједничко.”
Наш коментар гласи:
Синодски текст каже у окриљу Црне Реке, а Преосвећени цитира
у оквиру. То уопште није исто. Хоћемо да верујемо да је у питању lapsus linguae.
Духовно-рехабилитациони центар Црна Река је подигнут на поседу манастира Црна Река, који припада Епархији рашко-призренској. У случају да је земљиште продато или уступљено протојереју Браниславу Перановићу, о томе је свакако морао да буде обавештен Патријаршијски управни одбор, што овде није случај. На том земљишту је подигнуто и неколико чврстих објеката који служе за потребе Центра. Уколико је земљиште и даље у власништву манастира Црна Река, ове грађевинске активности не би могле да се обављају без сагласности управе манастира и надлежног архијереја.
У свом интервјуу дневном листу Курир од 25. маја 2009. протојереј Бранислав Перановић експлицитно тврди: „Епархија рашко-призренска и владика Артемије оснивачи су кампа који је црквена установа. Ако донесе одлуку да тај камп угаси, а он једини има то право, у свему ћу остати послушан своме владици.“ Интервју са протојерејем Браниславом Перановићем, исте садржине, објавио је истога дана и лист Прес. Овим изјавама протојереј Бранислав Перановић сву одговорност пребацује на епископа Артемија као оснивача Центра.
2. Затим Преосвећени владика Артемије тврди следеће: „Центар није нелегални стационар, како се, такође, у том саопштењу назива, већ је легално регистрован код државних органа”. Додаје да у Центру не раде монаси и да они ни на који начин нису умешани у његов рад.
Наш коментар гласи:
Будући да Центар, према изјавама надлежних лица, нема дозволу Министарства здравља за лечење пацијената, нити њиме управљају медицински квалификована лица, није реч о легално регистрованој установи и зато је ова реч употребљена у синодском саопштењу. Ако је Центар ипак регистрован код државних органа, поставља се питање на којој је основи то учињено.
У центру Црна Река заиста не раде монаси. Нико и не тврди да су они умешани у његов рад. Али у њему раде, нажалост „ударнички” у сваком смислу, два клирика (свештенослужитеља) Епархије
рашко-призренске, и то протојереј Бранислав Перановић и јереј Дејан Јаковљевић, који су уз то и на платном списку Епархије
рашко-призренске. У оквиру Центра се налази и капела, односно параклис, у коме се, са благословом надлежног архијереја, обављају редовна богослужења.

3. Најзад, Преосвећени рашко-призренски „подсећа” на то да је управник Перановић „више пута гостовао у телевизијским емисијама” и „отворено говорио о методама које користе у Центру у циљу лечења, а не иживљавања”, па закључује да је све то „неко сада извукао из нафталина” и да „све мирише” на случај „Бајден - Високи Дечани”.
Наш коментар гласи:
Ако је Перановић стварно говорио о батинашкој природи својих терапеутских метода, и то јавно, са малог екрана, онда то није оправдање, па ни олакшавајућа околност, него само речита потврда мудрости народа изражене пословицом по којој се луд хвали оним чега се паметан стиди. Да ли се батинање врши у циљу лечења или у циљу иживљавања, о томе ништа не можемо да знамо ни Епископ
рашко-призренски ни ми: то знају само Бог и батинаши у Његово име.

Инсинуације пак о „монтираном случају” очигледно су неодговорне, као што су неодговорна и тврђења пласирана, највероватније из одређених кругова Епархије рашко-призренске, преко дневног листа Данас (видети текст Расправа о случају Бајден из пера Јелене Тасић, 22. мај 2009). У овом тексту се каже да је одлука Сабора о дозволи за Бајденову посету Високим Дечанима донесена без гласања и да се у корист ове одлуке изјаснило само десетак архијереја. Уствари, гласања није било јер га нико није тражио и јер ниједан архијереј у Сабору није изнео примедбу на ову одлуку, осим што је епископ Артемије и даље остао при своме ставу. Али ни он није оспорио право Сабора да заузме став друкчији од његовог. И овог пута, нажалост, Преосвештени владика Артемије је стајао сâм наспрам свих осталих чланова Сабора.
Уосталом, вест о небивалој „физиотерапији” у Центру Црна Река временски је претходила спору око Бајденове посете Дечанима: објављена је већ 21. маја у недељнику Време, а потом је прострујала кроз све медије. Како је, дакле, тема Бајден могла ретроактивно да утиче на тему Црна Река? Или: како је фамозни триптих Вашингтон - Београд - Синод могао да реагује на нешто што ће тек уследити?
Питањима никад краја. Одговорима такође. Sapienti sat.
Све у свему, овакве и сличне манипулације информацијама, које се неовлашћено износе са Сабора и шире по дневној штампи, а потом по анонимним псеудозилотским форумима, наносе огромну штету Цркви. Тиме се, свесно или несвесно, ради на разбијању црквеног јединства.
Нека свима нама Бог подари дух здравоумља, смиреноумља, трпељивости и, изнад свега, љубави!

Епископ бачки др Иринеј