Упокојила се у Господу слушкиња Божја монахиња Нектарија
У петак, 28. јануара 2011. године, у вечерњим сатима, у Светониколајевском храму у Каћу, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј, уз саслужење високопреподобног архимандрита Јована (Радосављевића), протонамесника Ђорђа Ђурђева и презвитера Бранислава Мркића, парохâ каћких, служио je мали помен новопрестављеној слушкињи Божјој монахињи Нектарији (Карајчић), сестри манастира Васкрсења Христова у Каћу. До касно у ноћ, поред њеног одра, читани су псалми и узношене молитве Богу за покој њене племените душе.
Сутрадан, у суботу 29. јануара, на дан празновања Часних верига светог апостола Петра, у истом храму служена је заупокојна света Литургија, којом је началствовао високопреподобни архимандрит Андреј (Ћилерџић), уз саслужење каћких свештеника. Отац Андреј је у својој проповеди изнео неколико појединости из живота новопрестављене монахиње Нектарије, наглашавајући то да је она својим монашким подвигом и послушањем остављала дивне успомене и трагове на срцима свих који су је познавали и сретали.
Непосредно по завршетку свете Литургије, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија, архимандритâ Јована и Андреја, јеромонаха Панарета, свештеникâ: Ђорђа Ђурђева, Миливоја Шемића, Владана Симића, Милана Ђурића, Милоша Ловрића и Бранислава Мркића, протођакона Горана Ботошког и ђакона Бранислава Ђурагића служио је монашко опело уз активно молитвено учешће чланова породице усопше сестре Нектарије и сабраног верног народа. Владика Иринеј у својој беседи истакао је храброст, спремност и одлучност сестре Нектарије да брани веру Христову и мисионари још од малих ногу. Наглашавајући један случај када је девојчица, тада Нада Карајчић, још као ученица основне школе у своме родном селу наишла на христоборне људе и како није поклекла пред њиховом присилом и забраном исповедања имена Божјег.
Сестра Нектарија се упокојила у среду, 26. јануара 2011. године, у 13 часова и 50 минута, у Хилдесхајму код Хановера, после дуге и претешке болести коју је подносила без роптања и са хришћанском храброшћу, знајући да смрт није вечна трагедија, а нарочито није трагедија за монахе, јер су монаси сведоци Христовог Васкрсења. Живети монашким животом, значи целога себе предати Христу. Монах, монахиња и сваки хришћанин, пред собом имају само један циљ, а то је тежња ка задобијању вечнога живота у Царству Небеском. Наша драга у Господу сестра Нектарија је још за живота пригрлила Живог и Васкрслог Христа, Који ју је пре неколико дана позвао да му пође у сусрeт. Неколико сати пред упокојење сестра Нектарија се исповедила и причестила, узимајући у себе Тело и Крв Христову на најбољи начин се спремила за сусрет са Господом.
По завршеном опелу монахиње Нектарије сахрањена је на гробљу манастира Васкрсења Христова у Каћу где ће чекати Васкрсење мртвих и живот будућег века.
Са поносом ћемо се сећати и помињати у нашим молитвама рабу Божју монахињу Нектарију, вадећи за њу честицу за спас њене душе која је све време живела и радила у корист своје Цркве и народа испуњавајући речи заповести Христа Спаситеља: ,,Идите у свет и проповедајте Јеванђеље свима народима.” Господу милостивом се молимо да душу драге нам монахиње упокоји тамо где нема болести, печали и уздисаја, него где је Живот вечни, у Своме небеском загрљају, где сија светлост лица Његовог и Његових светих угодника.
Вечан Ти спомен достојна блаженства и вечног спомена, сестро наша Нектарија!
- Беседа Епископа Иринеја: