Свештеномученик Рафаило Шишатовачки

<img src="/sites/default/files/users/user6/novosti/2009/09/bigger_deronje.jpg" width="320" height="230" alt="bigger_deronje.jpg" />

Светом Литургијом и резањем славског колача у славу и част Свештеномученика Рафаила Шишатoвачког и Дероњског, као и изложбеном поставком и освећењем икона (радова сликара учесника) завршена је ликовна колонија „Свештеномученик Рафаило“.

Евхаристијским сабрањем верних началствствовао је јеромонах Панарет, сабрат манастира Бођани, уз саслужење умировљених свештеника, протопрезвитера-ставрофора Војислава Лучара и Радована Мијатова, пароха дероњског, презвитера Славка Стојисављевића и ђакона Светоуспенског храма у Новом Саду, Ђорђа Стојисављевића.

По реду једанаеста, ова колонија је окупила ликовне ствараоце из неколико градова Србије: Новог Сада, Оџака, Лесковца, Београда... Својим радовима (иконама, али и другим сликарским темама и изразима, пре свега пејзажима) Дероњцима су се представили: Бранка Гостивић, Нада Јанковић, Светлана Павловић, Нина Радојчић, Оливера и Иван Павић, Мирјана и Александар Курузовић, Ана Спасић, Ивана Миловановић, Гига Ђурагић - Диле из Ковиља, Шандор Гогоњак и Бора Андрејевић. По речима организатора, намера је да ликовна колонија понуди на увид обиље мотива, техникâ и ликовних израза, иако је икона превасходни мотив (с обзиром на личност која је и послужила као инспирација за настанак једног оваквог уметничког сабрања). Тако је изложба у свом садржају понудила икону, али и пејзаж, графику, мозаик па, чак, и акт.

А све је, како каже родоначелник ликовне колоније у Дероњама, историчар уметности и књижевник Угљеша Рајчевић, почело давно: „Када сам наишао на једно писмо које је Милан Кашанин својевремено објавио у једном зборнику ликовне уметности, издање Матице Српске, позивајући се на нешто што се њему догодило када је као директор Музеја кнеза Павла у Београду замолио игумана манастира Шишатовца, Рафаила Момчиловића, да му каже које су то његове слике које би могле једнога дана да се нађу у поставци музеја у Београду...“ Ово писмо покренуло је озбиљан истраживачки рад који је крунисан монографијом „Рафаило Георгије Момчиловић - монах, сликар и мученик“, коју је Угљеша Рајчевић објавио 1998. године. Ово издање непосредно је претходило идеји о оснивању ликовне колоније која је и реализована већ наредне 1999. године. И тако, ликовни ствараоци су на „терену“ у Дероњама, родном селу свештеномученика Рафаила, већ пуних једанаест година. За покретање овакве ликовне колоније Угљеша Рајчевић налази истомишљенике у Дероњцима, а као круна ове благочестиве намере јесте благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја.
Отварању прве ликовне колоније 27. августа 1999. године присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије.

„У Рафаиловим родним Дероњама сам затекао велики број његових икона у олтару храма, упознао се и са његовом фамилијом...“

Молитвени спомен на свештеномученика Рафаила наша света Црква чини 24. августа/3. септембра. Отац Рафаило је рођен 1875. године, у честитој земљорадничкој породици. Као дечачића родитељи су га дали за манастирског ђака у манастир Ковиљ, одакле са Мироном Ђорђевићем одлази у Манасију где је примио монашки чин. Био је и у Бођанима – тамо је осликао капелу на Водици, а у бођанском манастиру је остао и велики број његових слика. Сликарство је студирао крајем 19. века у Русији (живео је у подворју Српске Патријаршије у Москви). Студије је наставио у Венецији где је био на специјализацији, а био је и студент Прве српске цртачке школе у Београду. За собом је оставио многобројна дела. Међу најзначајнијима његовим радовима је иконостас цркве у Великој Крсни, израђен по жељи краљице Драге Обреновић. Велике и лепе иконостасе је оставио и у Ковиљу и Пачиру. На предратним југословенским изложбама излагао је као пејзажиста, а оставио је значајан траг и као портретиста. Последње његово дело јесте иконостас цркве Ружице на Калемегдану из 1925. године.

У време усташке најезде, 1941. године, јеромонах Рафаило, настојатељ манастира Шишатовца протеран је са многобројним свештеницима и монасима преко Фрушке Горе у Славонску Пожегу. Био је на челу колоне мученика који су, по наређењу усташких бојовника и гонитељâ, сами себи, успут, служили опело. Био је тучен и злостављан. Уморен је, а ни дан данашњи му се не зна гроб. Но, Господ га је препознао и прославио, а наша света Црква уврстила у ред свештеномученика.

Ликовном колонијом „Свештеномученик Рафаило“ Дероњци се већ читаву деценију труде да достојно прославе свога Богом прослављеног суграђанина. Направили су прави подвиг. У реконструисаном и уређеном старом школском здању, од прошле године се налази стална галеријска поставка. Тиме ова ликовна колонија представља вредан културни потенцијал и чини препознатљивим ово мало место у Бачкој, које је, како вели Његош, „из колијевке изњихало и на свијет показало“ једног светог Божјег човека, свештеномученика Рафаила Шипатовачког и Дероњског.

Галерија фотографија

Хаџи Братислав Николић

Дероње
Радио Беседа