Свеправославно славље у Минхену
Светa Три Јерарха - Слава Православног Института у Минхену и предавање Његовог Преосвештенства Др. Иринеја Буловића, епископа бачког на Лудвиг-Максимилианс-универзитету у Минхену
Слава (Patroziniumsfest) Института за православно богословље у Минхену - Света Три Јерарха - и свечано предавање у оквиру такозваног Ringvorlesung (циклус предавања), које је у зимском семeстру 2013/14. oрганизовао Институт за православно богословље при Лудвиг-Максимилијанс-универзитету у Минхену, идеално су се сјединили (Καιρός) са великом духовном и академском радoшћу 29. и 30. јануара 2014. у Минхену. На позив Институтa за православно богословље, у Минхену је као једини високи предавач из иностранства био позван један од најпроминентнијих православних теолога данашњице Преосвећени Епископ бачки др Иринеј Буловић.
Владика Иринеј је благоизволео да началствује на вечењем богослужењу (Vesper) у најстаријем православном храму у Минхену, у цркви Светог Спаса (Salvatorkirche). Овај храм је посвећен Св. Спасу, а саграђен је у 13. веку и био најпре храм евангелистичке цркве у Баварској. У епоси секуларизације овај храм је постао власништо баварске династије Вителсбах (Wittelsbach), да би од 1829. г. краљ Лудвиг I, у духу своје филантропије и филојелинизма, даровао овај храм Грчкој митрополији у Немачкој, и сад је посвећен Преобажењу Господњем (Ι.Ν. Μεταμορφώσεως του Σωτήρος).
Преосвећени Епископ др Иринеј бачки је у надахнутој омилији произнесеној на вечерњу 29.1.2014, на савршеном немачком језику са лексичким нијансама и реторичким финесама, подсетио на фундаментални значај Тројице Јерараха Свете Православне Цркве. Богословље ових Светих Отаца - Василија Великог, Григорија Назијанзина и Јована Златоуста из 4. века темељ је богословља првих двају васељенских Сабора, као и све потоњег православног богословља. На тај неизмерни богословски значај је подсетио Епископ Иринеј. Након вечерњег богослужења, свештенство овог храма је с професорима Института уприличило малу агапу.
Сутрадан је Преосвећени Епископ др Иринеј бачки, у оквиру циклуса предавања (Ringvorlesung) под патронатом „Института за православно богословље“ (Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie), у сарадњи са универзитетским Центром за студије за сениоре (Seniorenstudium), произнео своје предавање. Овај циклус предавања је насловљен „Источно хришћанство на Западу: Православна Црква и теологија – некад и данас“ („Östliches Christentum im Westen: Die Orthodoxe Kirche und Theologie – Gestern und Heute”).
Преосвећени Иринеј је у свом предвању на тему „Православна Црква у Србији: њена прошлост и теологија у немирним временима“
(Prof. Dr. Irinej Bulović, Bischof von Novi Sad und Bačka, Serbien: „Die Orthodoxe Kirche in Serbien: ihre Geschichte und Theologie in bewegten Zeiten“) - свој наратив исплео у два одељена лука – један историјски и један теолошки, који су се дијахроно преплитали и прожимали у хомогену целину. Са једне стране, првобитни географски топос, односно прапостојбина Срба била је у „германским просторима“. У овом контексту је Преосвћени Владика, иначе редовни професор Богословског факултета у Београду, указао на језичку сродност са „Сорбима“, тј. Лужичким Србима. У чињеницима густом, али прегледном, хронолошком наративу било је речи од Свете лозе Немањића и аутокефалности СПЦ до савремених питања наше Цркве у матици и расејању, као и о теолошком развоју унутар СПЦ од „Катихизиса“ и „Црквене историје“ Јована Рајића до неопатристичке синтезе у делима двојице новопросијавших светитеља наше Цркве - Св. Николаја Жичког и Св. Јустина Ћелијског. У прожимању тих двеју конвергентинх наративних линија in brevi се испунила слика Српске Православне Цркве у немирним временима.
Овај појам би се у основи - сходно једној флоскули епископа др Иринеја - можда могао сматрати „константним атрибутом“ поднебља чија је судбина да буде „Исток Запада и Запад Истока“, као парафраза једног познатог топоса.
Овакву тематску панораму најсувислијих чињеница је, разуме се, у оквиру кратког предавања могуће само у основним потезима и језгровитим секвенцама понудити хетерогено састављеном аудиторијуму (који просечно броји између 70 и 100 махом инославних учесника), а који је овога пута – Епископу др Иринеју у почаст - био допуњен и многим свештенослужитељима и парохијанима правосланих Цркава у дијаспори.
Након предавања је уследила жива дискусија о раличитим питањима егзистенције СПЦ, о пракси канонизовања светитеља и панортодоксним перспективама. Spiritus rector и иницијатор овог циклуса предавања, професор др Атанасије Влецис, угледни православни догматичар и председник заједничке комисије овог Института, позвао је професоре, сараднике и студенте на мали пријем на Институту. Ту су измењене свечарске здравице, поздрави и отпоздрави, произнесене кратке и надахнуте беседе и, на молбу проф. Влециса, произнесена поука Преосвећенога Епископа др Иринеја студентима Института о смислу студија теологије. За време тог пријема је пројектован и дија-филм са лањске екскурсије и поклоњења професора и студената Института светињама Србије и љубазном и срдачном пријему у Владичанском двору у Новом Саду.
Нестор о прецептор овог Института, емеритирани проф. др др Теодор Николау је Епископу Иринеју уручио своју књигу „Glaube und forsche. Ausgewählte Studien zur griechischen Patristik und byzantinischen Geistesgeschichte“ - „Веруј и истражуј. Изабране студије о грчкој патристици и византијској духовној историји“. Прикладнији презент није могао пристајати овом харизматичном и дубоко ученом Епископу наше Свете Цркве.
Изражена је и жеља и уручен љубазни позив да Преосвећени Епископ Иринеј у Минхену на Православном институту одржи једнонедељни семинар, чему се и на овом месту са радошћу надамо. Дводневни боравак Владике Иринеја – његово богослужбено и његово академско делање били су велики празник духу и интелекту не само богословствујушчој академској православној и инославној јавности, већ и јак духовни импулс свештенству, професорима, сарадницима и студентима овог Института. Тим боравком је Слава Института – Света Три Јерарха - имала своју дубоку торжествену радост, а Ringvorlesung доживео зенит харизматичности и мудрости у реферату овог угледног Архијереја и богослова у свеправославном свету.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен