Слава Светоархангелске обитељи у Ковиљу

Од давнина, благочестиви народ из свих крајева српства сабирао се у Светоархангелској обитељи у Ковиљу, као једном од духовних центара и плодосних благодатних кошница. У овом древном Светосавском манастиру два велика сабора бивају сваке године: зими тј. 8/21. новембра о празнику светог архангела Михаила и лети тј. 13/26.јула о празнику светог архангела Гаврила. Ове године, свечаним вечерњим богослужењем којим је у навечерје празника Сабора светог архангела Гаврила хоростатисао Епископ јегарски Господин Јероним започела је торжествена прослава летње манастирске славе. По древном обичају Светораханглеске ковиљске обитељи након завршетка вечерњег богослужења и кратког одмора служена је света тајна Јелеосвећења којом је началствовао протојереј Бранко Ћурчин уз саслужење шест свештеника.

Торжественим Евхаристијским сабрањем на дан празника, началствовао је Епископ франкфуртски и све Немачке господин Сергије уз саслужење Епископа јегарског Господина Јеронима, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, јеромонаха Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи , протојереја Остоје Нијемчевића, архијерејског намесника жабаљског и више богољубивих отаца, часних ђакона, преподобних монаха и монахиња, верног народа и мноштва ангелске војске.

О датуму настанка празника, значају ангела и архангела Гаврила за наше спасење, надахнуту омилију произнео је владика Јероним, након читања из светог Јеванђеља.

Звучни запис беседе:

Након заамовоне молитве извршено је освећење славских дарова, колача и кољива, после чега се владика Сергије захвалио љубазним домаћинима и честитао манастирску славу.

Да ли се земља онебесила или се небо приземило, питао се сав благочестиви народ сабран у Ковиљској светињи овога дана, слушајући умилно појање ковиљске братије у славу Божију и у част светог архистратига Гаврила. Авраамско гостољубље ковиљских отаца који су спремили Трпезу љубави за све, њихове широм раширене руке којим су дочекивали драге госте и смирени осмеси и поуке оставили су дубоки утисак- сваки побожни поклоник могао је одлазећи из светиње само рећи: добро нам је овде бити!