Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске
Митрополија црногорско-приморска сматра за своју обавезу да у вези са интервјуом г. Рифата Фејзића, реиса Исламске вјерске заједнице у Црној Гори, објављеног у „Вијестима“ 29. јула 2011. године, даде следеће саопштење:
Што се тиче отворености Православне Цркве у Црној Гори за сарадњу са Исламском вјерском заједницом, увјерени смо да г. Фејзић не превиђа нашу дугогодишњу сарадњу, почевши од времена часног реиса Демировића, па до наших дана, посебно што се тиче питања од заједничких интереса (доношење закона о реституцији одузете имовине, увођење вјеронауке у школе, израда закона о Црквама и вјерским заједницама и друго). Ту сарадњу и узајамно поштовање не би требало да ремети ни различито – у одређеном смислу разумљиво – сагледавање несрећног грађанског рата у Босни и Херцеговини и његових трагичних узрока и посљедица за све тамошње житеље и грађане.
Оно, међутим што је нас забринуло и што заиста зачуђује јесте Фејзићева тврдња (тешко је вјеровати да су новине тачно пренијеле његову изјаву!) да храм Свете Тројице на Румији „нарушава вјерски склад“ и да се он слаже са захтјевом Мехмеда Бардхија, његовог вјерника, и других, да се храм уклони и сруши. Таква изјава и такав позив на рушење већ једном срушеног од турских освајача (1571.) православног храма на Румији, и то са таквог мјеста, заиста запрепашћује! Да ли се у таквом позиву садржи „елементарно поштовање двију страна једне према другој“ и да ли је то прави израз „жеље за сарадњом“ између Исламске вјерске заједнице и Православне Цркве у Црној Гори о којој говори г. Фејзић у свом интервјуу?! При томе не треба изгубити из вида да таква изјава пада у вријеме у коме још увијек зјапе необновљене рушевине многих храмова и џамија на некима од простора наше бивше заједничке државе! Ако он то можда чини из бриге за потребу поштовања државних прописа, зашто се онда и сâм жали на „велике проблеме“ које су муслимани имали да добију грађевинску дозволу за градњу џамије у истом Бару, када се и овдје ради о истим таквим проблемима? Једино што може оправдати г. Фејзића јесте то да у брзини давања овакве изјаве није стигао да довољно размисли о њезиној изузетној тежини и посљедицама за наш суживот и сарадњу на општом добру људи и на узајамном поштовању, на које нас позива Свемогући Бог, у Кога сви вјерујемо, и Његов Судњи дан, који нас све чека...