Сахрањени земни остаци архимандрита Луке Анића
На манастирском гробљу у Дајбабама код Подгорице 10. фебруара 2013. године сахрањени су земни остаци архимадрита Луке (Анића), игумана манастира Дајбабе. Свету заупокојену Литургију и опело служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи, Будимљанско-никшићки Јоаникије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије и Липљански Јован, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних верника из Црне Горе, Србије и Републике Српске.
У беседи над одром оца Луке, владика Јоаникије је подсетио да отац Лука потиче из честите и угледне породице познатих београдских интелектуалаца, која је старим пореклом “из ових гора, из Васојевића и Жупе никшићке”. “Њихов дом је оно знаменито место српског народа - Орашац, где су преци оца Луке, као јунаци ослободиоци, заједно са Карађорђем и Милошем дунули нови живот српској души. Отац Лука и његова, овде присутна, сестра Јелена рођени су и васпитани у таквој једној породици”, рекао је Владика Јоаникије.
Владика је посебно нагласио да је отац Лука од ране младости трагао за Христовим ликом. “Тако се и определио да упише Философски факултет - историју уметности, и своје младе године је заправо посветио тражећи Христов лик. И када је Христа срео кроз лепоту, он је полако почео свега другога да се ослобађа”.
“Иако тако свестрано образован, иако му се отворила каријера универзитетског професора, његово срце је почело да тражи онај, како Свети владика Николај каже – шумски универзитет. Његова душа почела је да тражи Божанску мудрост и Божанско знање. И он се определио да постане монах, јер је заправо то само и желео. А имао је пред собом свога духовног оца, Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, код кога је дошао још у Банат, у манастир Хајдучицу, и за којим је дошао у Црну Гору”, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је казао да је отац Лука био човек велике ширине и срца, који је живио пуноћом живота Православне Цркве. “Он је био најбољи познавалац и древног и савременог монаштва у православном свету. Сабирао је то богатство, и оно које предаје Нитријска пустиња и Синајска гора и Света атонска гора, али и руске катакомбе и светиње и ново монаштво у Аризони. Све то му је било блиско”.
“Отац Лука је био и практичан човек, али се видело да он не мари толико за те практичне ствари колико за духовне. Он је посведочио да је молитва важнија од свега, и то је оно драгоцено наслеђе и поука коју нам оставља наш честити отац Лука. А био је и одличан пастир. Ево многе од његове духовне деце овде међу нама сабране – од Цетиња и Приморја, до Београда и Новог Сада и Републике Српске. А монаштво које се данас овде сабрало сведочи да је отац Лука био и остао не само драги отац Лука него и понос нашега монаштва. Има ли кога ко је познавао оца Луку, а да у овоме моменту с њиме не сахрањује и део себе”, казао је Владика Јоаникије.
Од архимандрита Луке опростио се беседом и његов духовни отац, митрополит Амфилохије. “Ево једнога младића, нашег Луке, који је питао Господа како да се спасе и чуо Његову реч. И не само чуо него је и послушао, узео крст свој и гредио за Њим, ево до последњег свога издисаја”.
“Наш отац Лука један је од оних младих људи који су у Београду осамдесетих година, дотакнути Божијим крилом, Духом Светим, доживели препород духовни и који су ону дубоку људску духовну глад, исконску глад за Божијом истином, за Божијом правдом, за Божијом љубављу, за мудрошћу вечном на прави и истински начин заситили. Наш отац Лука је првенац ћивота светога Петра Цетињскога. Матеј, Марко, Лука и Јован – они су први који су на Цетињу у овом новом покољењу Цркве светосавске и светопетровске, цетињске Цркве Божије, ту поред ћивота светог Петра постригли власи своје главе”, подсетио је владика Амфилохије.
“Нека буде благодарност Господу што нам га је подарио и послао међу нас. Нека је благодарност и цетињској и овој дајбабској светињи што га је пригрлила, којој је служио, благодарност и свима вама који сте данас дошли на ово свето сабрање да испратимо нашега оца Луку, молећи га да нас он и дочека кад ми, сваки у своје време, будемо кренули овим путем на који је њега Господ призвао”, рекао је митрополит Амфилохије.
Отац Лука (Анић) рођен је 17. септембра 1959. године у Дубровнику. Седму београдску гимназију завршио је 1977. Студије историје уметности на Философском факултету у Београду свршио је 1983. Већ 1984. изабран је за асистента проф. др Миодрага Миће Јовановића, на одсеку за историју уметности на Философском факултету у Београду. Професор Јовановић предавао је на катедри Историја уметности југословенских народа новог века – раздобље 18. и 19. вијек. Код професора Јовановића је магистрирао 1991. на тему “Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића”. У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Митрополит Амфилохије је у Цетињском манастиру искушеника Уроша Анића замонашио на Ивањдан 1993. године и дао му монашко име Лука.
Владика Амфилохије је га је, такође у Цетињском манастиру, рукоположио у јерођаконски чин на Крстовдан 1995. године, а у чин јеромонаха у цркви светог Луке у Котору 22. октобра 1995. Митрополитовом одлуком отац Лука је постављен за намесника Цетињског манастира на Лучиндан 1995. У том звању остаће све до 31. 01. 2010. У чин игумана митрополит Амфилохије га је у Цетињском манастиру произвео на Петровдан 2000., а у чин архимандрита на Лучиндан 2008.
Решењем од 13. јануара 2010. постављен је за оснивача и игумана манастира светог Саве на Савиној Главици у Доњем Грбљу. Након формалне примопредаје са новим цетињским намесником Методијем (Остојићем), из Цетињског манастира у Доњи Грбаљ одлази 31. јануара 2010. Решењем од 1. априла 2011. постављен је за в.д. настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице.