Сабрање Предстојатељâ Православних Цркава (Фанар, 6. – 9. март 2014.) ПОРУКА
Сабрање Предстојатељâ Православних Цркава
(Фанар, 6. – 9. март 2014.)
П О Р У К А
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ми, милошћу Божјом предстојатељи најсветијих аутокефалних Православних Цркава, православним верницима широм света, нашој хришћанској браћи и сестрама у свету и сваком човеку добре воље: благослов вам од Бога и поздрав љубави и мира!
„Благодаримо Богу свагда за све вас, помињући вас у молитвама својим, сећајући се непрестано вашег дела вере, и труда љубави, и постојане наде у Господа нашега Исуса Христа” (I Сол. 1, 2 – 3).
1. Сабравши се, благодаћу Сведоброга Бога, на позив Архиепископа Константиновога Града и Васељенског Патријарха Вартоломеја, у Фанару, од 6. до 9. марта 2014. године, у братској љубави смо размотрили питања која данас заокупљају нашу најветију Цркву. Саборно служећи свету Литургију и саслужујући Господу у свечасном патријарашком храму Светога Георгија у ову славну и великоимениту Недељу Православља, упућујемо вам реч љубави, мира и утехе.
Наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Православна Црква, пребивајући у свету, и сама доживљава изазове сваке епохе. Верна Свештеном Предању, Црква Христова води трајни дијалог са сваком епохом, састрадава људима и дели са њима њихове муке и невоље. „Исус Христос је исти јуче и данас и у векове” (Јевр. 13, 8).
Искушења и изазови историје особито су снажни у наше дане, те ми, православни хришћани, не можемо стајати по страни или бити равнодушни према њима. Из тог разлога смо једнодушно сабрани (ср. Дела ап. 2, 1) како бисмо се мислима и осећањима удубили у искушења и проблеме са којима се данас суочава човечанство. „Споља борбе, изнутра страховања” (IIКор. 7, 5) – ове Апостолове речи важе и данас.
2. Посматрајући људску патњу широм света, изражавамо своја састрадална осећања пред мучеништвом и своје дивљење пред сведочењем вере хришћанâ на Блиском Истоку, у Африци и у другим деловима света. На уму нам је њихово двојако мучеништво – једно за своју веру, а друго за очување свог историјског односа са људима других верских уверења. Подижемо оптужујући глас против немирâ и нестабилности који наводе хришћане на нежељену одлуку да напусте земљу у којој се родио Господ наш Исус Христос и одакле се Јеванђеље раширило по васцеломе свету.
Саосећамо са свим жртвама трагедије у Сирији. Осуђујемо сваки облик тероризма и верске мржње. Отмица митрополитâ Павла и Јована, других свештенослужитеља и монахињâ из манастира Свете Текле у Маалули остаје отворена рана и ми тражимо њихово неодложно ослобађање.
Упућујемо апел свима умешанима у сукоб да сместа обуставе војне операције, ослободе заробљенике и успоставе мир у региону путем преговорâ. Хришћани Блиског Истока јесу квасац мира. Мир за све људе значи такође мир за хришћане. Подржавамо Антиохијску Патријаршију у њеном духовном и хуманитарном служењу, као и у њеним напорима да дође до обнове разореног региона и повратка избеглица.
3. Усрдно се молимо за благополучан ток и исход преговорâ о миру и за молитвено помирење ради изласка из кризе која и даље траје у Украјини. Осуђујемо претње којима се најављује насилно заузимање светих манастира и храмова и молимо се за обраћење наше браће која се данас налазе изван заједнице са светом Црквом.
4. Светска економска криза представља основну претњу правди и миру и на локалном и на глобалном новоу. Њене последице су очигледне у свим слојевима друштва, где се запажа одсуство духовних вредности као што су достојанство личности, братска солидарност и правдољубивост. Узроци ове кризе нису често економски него су и духовно-моралне природе. Насупрот саображавању планетарним идолима моћи, похлепе и хедонизма, ми истичемо своју мисију да радимо на преображају света примењујући начела правде, мира и љубави.
Услед егоизма и злоупотребе власти многи људи потцењују свештени карактер људске личности и равнодушно одбијају да разазнају лице Божје у оним најмањима међу нашом браћом и сестрама (ср. Мат. 25, 40 и 45), а многи остају равнодушни и пред феноменом сиромаштва, патње и насиља што муче човечанство.
5. Црква је позвана да артикулише своју пророчку реч. Изражавамо своју искрену забринутост због локалних и глобалних тенденција које обезвређују и разједају начела вере, достојанство људске личности, институцију брака и дар стварања.
Наглашавамо неоспориви свештени карактер човечјег живота, од зачећа до физичке смрти. Признајемо брак као заједницу мушкарца и жене која одсликава јединство Христа и Цркве Његове. Наше је послање да очувамо животну средину као они који одговорно управљају њоме, а не као њени власници. У овом периоду Свете и Велике Четрдесетнице желимо да подстакнемо наше свештенство и верни народ да покажу дух покајања и да живе у чистоти срца, смирењу и праштању, сведочећи у друштву о свагда актуелном учењу Господа нашег Исуса Христа.
6. Ово Сабрање предстојатељâ представља за нас благословену прилику да кроз општење и сарадњу поново потврдимо своје јединство. Потврђујемо своју приврженост начелу саборности или синодалности као начелу од врхунског значаја за јединство Цркве. Пажљиво ослушкујемо глас светог Јована Златоуста, архиепископа константинопољског, који каже да „име Цркве није име поделе него име јединства и сагласја”. Наша срца су окренута ка одавно очекиваном Светом и Великом Сабору Православне Цркве како бисмо посведочили њено јединство, као и њену одговорност за савремени свет и њену љубав према њему.
Учесници Сабрања су сагласни да треба интензивирати рад на припреми Сабора. Специјална Међуправославна комисија почеће да ради на томе од септембра 2014. године, а свој посао ће привести крају до свете Пасхе – Васкрса – 2015. године. Уследиће, у првој половини 2015. године, Предсаборска свеправославна конференција. Све одлуке, како на самом Сабору тако и у његовим прпремним етапама, доносиће се консензусом. Свети и Велики Сабор Православне Цркве сазваће Васељенски Патријарх у Константинопољу (Цариграду) 2016. године, уколико не искрсне нешто непредвиђено. Сабором ће председавати Васељенски Патријарх. Његова браћа, предстојатељи осталих Православних аутокефалних Цркава, седеће са његове десне и леве стране.
7. Са јединством Цркве нераскидиво је повезана њена мисионарска делатност. Црква не живи за себе него је дужна да сведочи и да дарове Божје дели са онима који су близу и са онима који су далеко. Учествујући у божанственој Евхаристији и молећи се за васељену, призвани смо да и после свете Литургије наставимо Литургију и да са читавим човечанством поделимо дарове истине и љубави, сагласно последњој заповести Господњој и обећању Његовом: „Идите и научите све народе... И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка века” (Мат. 28, 19 – 20).
8. Живимо у свету у којем мултикултуралност и плурализам представљају неизбежну стварност, подложну сталним променама. Свесни смо чињенице да ниједно питање нашега времена не може бити размотрено или решено ван глобалног контекста, као и чињенице да било каква поларизација између локалног и глобалног на крају доводи до искривљавања православног начина мишљења.
Стога смо одлучни – и тада, штавише, када смо суочени са несугласицама, издвајањима и поделама – да објављујемо поруку Православља. Признајемо да је дијалог увек бољи од сукоба. Одустајање и изолација никада нису добар избор. Поново потврђујемо своју обавезу да водимо дијалог са другим – са другим људима и са другим културама, као и са другим хришћанима и са људима другачијих верских убеђења.
9. Упркос наведеним изазовима, проповедамо Јеванђеље – Благу Вест – Бога „Који тако заволе свет” да се „настани међу нама”. На тај начин ми православни остајемо људи пуни наде. Упркос тешкоћама, ипак се усуђујемо да полажемо своју наду на Бога „Који јесте, Који беше и Који долази”, Који је Сведржитељ (Откр. 1, 8). Стога и памтимо да последња реч – реч радости, љубави и живота – припада Њему, Којему приличи свака слава, част и поклоњење у векове векова. Амин.
У Фанару, 9. марта 2014.
+ Константинопољски Вартоломеј
+ Александријски Теодор II
+ Јерусалимски Теофил
+ Московски Кирил
+ Српски Иринеј
+ Румунски Данило
+ Бугарски Неофит
+ Грузијски Илија
+ Кипарски Хризостом
+ Атински Јероним
+ Варшавски Сава
+ Тиране Анастасије
Превео епископ бачки Иринеј