Прослава заветне сеоске славе у Шајкашу
Пошто је током 17.века опустео у ратовима, Сентиван, како се некада Шајкаш звао, поново је оживео 1717. године када је одлуком аустријских власти преко четрдесет породица досељено из Ковиља. Једно од првих дела које су извршили досељеници било је да подигну малу цркву и посвете је светим и праведним богородитељима Јоакиму и Ани. Један век касније услед повољних околности и развитка места, тада Ковиљ Сентивана, започета је изградња новог великог храма посвећеног светом великомученику Димитрију. Темељи ове шајкашке светиње освећени су 9/22. септембра 1818. године свештенодејством епископа бачког Гедеона Петровића, коме су саслуживала 22 свештеника, међу којима и настојатељ Светоархангелске обитељи из Ковиља, два ђакона и мноштво верујућег народа. Божјим Промислом, 197 година касније, 9/22. септембра текуће године, истоветан број свештенослужитеља, међу којима и настојатељ светоархангелске ковиљске обитељи јеромонах Исихије, саслуживали су заједно са верујућим народом Епископу јегарском , Викару Епископа бачког, господину Јерониму, који је началствовао Евхаристијским сабрањем у току кога је извршио мало освећење обнољеног храма.
У својој надахнутој омилији после читања из светог Јеванђеља, владика Јероним је нагласио да је Господ свете и праведне Јоакима и Ану, по свом Промислу, старе и неплодне, осуђене од друштва, благословио, да се од њих роди Богомајка, разрешивши их неплодности. Данашњи празник нам, према речима Епископа јегарског, говори и показује о томе да када не маримо за наш однос са Богом – постајемо јалови. Свако од нас бира да се сусретне са љубљеним бићем, са својим бригама, са својим сновима и надама. Огроман је број оних који одбијају да се сусретну са личношћу Богочовека Христа, и да тако постану заједничари Његове енергије односно да се обоже, нагласио је Владика.
Подсећајући да ми, у Србији, имамо 400 хиљада брачних парова који не могу да имају деце, Владика Јероним је истакао да те јаловости ослобађа присуство и рођење Богородице у свету, јер је од ње дошао Бог у свет. Позвани смо и ми, да се потрудимо да унесемо Христа Бога у своје биће, јер својим рођењем Пресвета Богомајка уводи Христа у васељену, ради ње и кроз њу је Христос постао човек, умро и васкрсао, дао и нама да још овде на земљи кроз свој живот живимо небом, и служимо Господу Христу, поучио је Епископ.
Звучни запис беседе:
После заамвоне молитве извршен је трократни опход око светога храма . По завршетку богослужења сви сабрани наставили су заједничарење Трпезом љубави коју је спремила породица овогодишњег кума, Бранислава Пачарића, уз помоћ и труд многих парохијана.
Вечерњим богослужењем началствовао је протојереј Винко Стојаковић уз саслужење шест свештеника. Молитвено учешће узели су и преподобни монаси Николај, Агатон и Порфирије доносећи благослов Светоархангелске ковиљске обитељи. По освећењу славског колача и жита поучно је беседио презвитер Дејан Бурсаћ, парох у Болечу.
Залог кумства за наредну годину, господин Бранислав Пачарић предао је господину Ђурађу Гелићу.