На Богословском факултету представљено дело др Милоша Весина Раскршћа кривице. Саветодавна психологија и Света тајна исповести, покајања, греха и кривице

Ако хоћеш да будеш теолог, моли се истински. Ако се молиш истински, онда си теолог. (Свети Евагрије Понтијски)

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на дан светитеља Василија Острошког, у препуном амфитеатру разговарало се на тему Саветодавне психологије и Свете тајне исповести, покајања, греха и кривице, што је поднаслов књиге која је плод дугогодишњег истраживачког рада протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха чикашког и ленсиншког. Епископ бачки др Иринеј је у темељном излагању казивао, на основу вишедеценијског искуства и професорског рада на катедри Новога завета, о богословским, пастирским и психолошким темама које се по поглављима нижу у књизи др Весина, наговештавајући могућност синтезе библијског светоотачког и философског, психолошког учења о кривици. Преосвећени владика бачки Иринеј, врсни ерудита, према свом пастирском искуству, уоквирио је у целину најсложеније путеве на којима се човек, уместо на раскршћу, налази неприродно на раскршћима живота. Мудрошћу и благошћу, духовним очинствомм, Владика Иринеј нас је упућивао кроз науку на литургијски живот, не одричући се научно-истраживачког рада у области високе теологије и упућујући на њу унутар датог и задатог. Посебно су драгоцени делови излагања о личном искуству и разговору са старцем Порфиријем Кавсокаливитом, који је недавно проглашен за светитеља. Владика бачки др Иринеј дотакао се свих тема из угла пастирског богословља и из медицинског угла, додирујући и теме пренаталне психологије и развојне мисли код човека. Порука Епископа бачког је била да не треба да будемо искључиви, на страни или само науке или само теологије, него да сублимирајући знања, живимо у синергији. Академик Владета Јеротић је свима задао обавезу да се након десет година обави ново истраживање и дода истраживање о страху код човека, који је, поред греха и кривице, изузетно важан за стање људске душе. У књизи Раскршћа кривице протојереј-ставрофор др Милош Весин се бавио православнима, римокатолицима и нерелигиознима, али недостају протестанти, сматра др Јеротић. О овом делу казивао је проф. др Исидор Граорац препоручујући је свима на читање како бисмо успели да се усавршавамо у крајње потребном васпитању детета. Модератор је била др Јелена Обрадовић. Протојерј-ставрофор др Милош Весин је захвалио свима на подршци и изузетном гостопримству, и изнео шта је била преокупација његовог истраживања. Преосвећени Владика аустралијско-новозеландски г Иринеј (Добријевић) присуствова је о синоћном предавању – дирљив је био сусрет оца Весина и Владике Иринеја (Добријевића) који je присуствовао његовом рукоположењу у чин ђакона. За сваку похвалу је Студентски парламент нашег Богословског факултета, који се понашао као одличан домаћин свима гостима и присутним студентима са разних факултета, као и благочестивом народу. Предавање се може пратити на линковима Православног богословског факултета, РТВ Беседа и радија Слово љубве.

***

Услед учешћа на Међународној конференцији у Грчкој, Епископ јегарски др Порфирије упутио је писмо из којег издвајамо: „Књига оца Милоша Весина је црквена, богословска књига; није књига ради књиге, него покушај и добрим делом и одговор на једну од базичних егзистенцијалија човека сваког времена, па и нашег, одговор на човекову потребу разрешења дубоко увреженог осећања страха и кривице у палој људској природи од Адама па до данас.“

Зорица Зец