Председник Републике Србије, г. Томислав Николић, тражи амнестију за Архиепископа охридског Јована

Пред предстојећу званичну посету Републици Македонији, Председник Републике Србије, г. Томислав Николић, дао је интервју за један македонски медиј, у коме се осврће и на прогон Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и Православне Охридске Архиепископије. У интервјуу је истакао да судски проблем може бити измишљен свакоме и предочава сву бесмисленост државног прогона архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије, коришћењем судова и тужилаштва уместо да се „спусти лопта” и да се разговара, како би проблем био решен.

Председник Србије г. Томислав Николић још наглашава да жели да помогне, а не да одмогне. Притом акценат ставља на чињеницу да хапшења и затворске казне никако нису пут ка решењу.

У продужетку преносимо део разговора који се односи на црквене прилике у Републици Македонији.

Македонија већ неколико година не слави државност АСНОМ-а у манастиру Свети Прохор Пчињски. Тражи се веће поштовање тог датума зато што је то Дан државности Републике Македоније. То је проблем који је створила Српска Православна Црква. Шта ће урадити председник Републике Србије у вези са тиме да се овај датум више поштује?

- Ми поштујемо ваше датуме. Македонија је створила проблем са Српском Православном Црквом. Проблем је један број свештеника Македонаца који је остао уз Српску Православну Цркву. Македонија није умела да реши тај проблем. Можда није имала саговорника у Србији. Данас има саговорника у Србији са киме тај проблем може да реши. Тај саговорник сам ја. Довољно поштујем СПЦ и довољно мене поштују људи из СПЦ да можемо да решимо тај проблем. И Македонија да оствари све што је хтела да оствари са СПЦ само да не буде груба и да не иде силом, зато што, ако су македонски политички руководиоци верници, онда знају да код људи који су посвећени Богу ништа не могу постићи силом. Једини који над њима може да дејствује силом јесте Бог. Нема тог затвора који може да измени једног калуђера.

Ако желе да разговарамо на ову тему, на тему људских права Митрополита охридског, свештенства Охридске Архиепископије, односа МПЦ и СПЦ, ако желе да МПЦ добије своје место у породици Православних Цркава, на ту тему треба да се седне и да се разговара, а не да се користе судови и тужилаштво, то је бесмислено. Један свештеник да се ухапси и да му се измишљају оптужнице, то се у Србији никада неће догодити. Имамо и ми свештенике, и из СПЦ и из других традиционалних Цркава, којима се не допада државна политика Србије и чија политика се не допада нама који водимо Србију.

Председниче, Ви знате да је он осуђен за криминал. Није осуђен због припадности некој Цркви...

- Само немојте то да ми говорите ...

Он је осуђен за криминал, Ви знате да су судови независни ....

- Ово исеците, молим Вас. Сто хиљада цркава у свету се гради на исти начин: у сваком храму постоје свештеници који сакупљају новац са иконâ. Што њих не похапсе? Ту нема фискалних рачуна.

Ниједна Православна Црква нема фискализацију тако да је то проблем који треба другачије решити.

- Али не хапшењем свештеникâ.

Моје питање је било како Ви предлажете да се реши.

- Нисам дошао да се расправљам са вама око тога. Можете да измислите судски проблем свакоме грађанину Србије, као и свакоме грађанину Македоније ако желите. Да сам ја судија, веома бих се замислио над питањем како може да буде лопов човек који је Богу дао завет,  нема никакву имовину и његова имовина не остаје никаквом његовом наследнику. Да ли је такав човек заиста крао? Да ли је ставио у џеп? Или је изградио храм?

Зато немојте тако да говорите! Ја желим да помогнем, а не да одмогнем. Ја знам пут. Пут није хапшење митрополита и двојице владика. То сигурно није пут. То није пут до манастира Светог Прохора Пчињског у коме треба да се обележава АСНОМ. То није тај пут.

Шта предлажете?

- Предлажем да седнемо и да разговарамо.

О чему?

- О свему. О томе какав је однос Македоније према СПЦ, какав је однос СПЦ према Македонији, о томе шта је заправо МПЦ и како може да постигне оно што жели. Ја вам кажем да у свему томе могу да помогнем ако желе да разговарају са мном и да спусте лопту. А ако не желе, тада тај проблем никада неће бити решен. Па хајде, посвађајте се са Грчком, посвађајте се са Србијом, па пробајте добро да живите! Не може. Хајде да решимо све спорове и да живимо добро!

Желите ли још нешто да додате за крај?

- Желим да поздравим ваше читаоце, да вас упутим на то да почнемо другачије да размишљамо једни о другима. Овде често имам могућност да новинаре замолим да ме на крају питају шта ће бити у будућности, јер новинари у Србији са мном разговарају само о прошлости. Траже нешто у мојој прошлости што ће моћи да представе као кочницу за будућност. Да би имале будућност, Македонија и Србија морају да седну. Као што са вашим председником имамо одличне односе, као што са Његовом Екселенцијом, амбасадором у Београду, дивним човеком, имамо изванредне односе, као што сам са вашим председником владе целу ноћ, на једној свадби у Скопљу, играо коло, тако треба да живе и наши грађани. И у Македонији и у Србији.

Поново да се спојимо! Две државе, то је неоспорно, но да живимо скоро као једна! Једни другима можемо много помоћи. И да одстранимо тај спор о коме ми сада причате, зато што је то бесмислен спор. А оно што је нерешиво, само се гомила и људи почињу да мисле како више никада неће моћи да се помире. За једну ноћ можемо да одстранимо тај спор. Само ако постоји добра и искрена воља. Зна председник Македоније шта може да уради данас једним потписом и да покрене поступак. И свако да учини по неколико корака и, ето, већ смо се срели, а нисмо ни знали да ћемо се срести.