Прави циљеви напада НДНВ на владику Иринеја и на РТС
Било је очекивано – па и извесно – да ће после јучерашњег дана (20. октобра 2015. године) уследити напади већ експонираних личности и невладиних организација на укупну политику Србије према самопроглашеној независности јужне српске покрајине, Косова и Метохије. Повод је нађен у емисији „Упитник“ која је под насловом „Унеско - Чији су српски Дечани?“ емитована синоћ на Јавном медијском сервису Србије. Текстом „Говор мржње, дискриминација и ратно хушкање на РТС-у“ прво се јавило „Независно друштво новинара Војводине“.
Сâмо по себи, ово „независно друшво“ није вредно било каквог реаговања, а камоли одговора на једну од многих његових пашквила. Штавише, с обзиром на то да је ово „независно друшво“ блаженог спомена Патријарха српског Павла прогласило за ратног злочинца, њихова критика заправо чини част сваком пристојном грађанину Републике Србије. Њихови циљеви су добро познати и они раде само оно за што су плаћени, а од кога – они то најбоље знају. Уколико је то у законским оквирима, на то имају право. Уколико није у законским оквирима и представља, на пример, подривање државе у којој живе, то није проблем Српске Православне Цркве, него других институција. Уосталом, ово друштванце и друга „независна друштва“ и „независне личности“ имају право да, опет у оквиру закона, јавно износе своје ставове о свим питањима. Уколико, пак, прекрше закон, као својевремено извесни Зоран Петаков, уследиће одговарајуће реакција са циљем да их доведе познанију права. Да у односу на ову невладину организацију ствари буду још јасније: немамо илузија о томе шта би се десило са Високим Дечанима, Грачаницом, Саборном црквом у Новом Саду, српским православним храмовима уопште, да о томе одлучују потписници пашквиле, господа Сабахудин-Динко Грухоњић и Недим Сејдиновић.
Као православни хришћани, желимо им свако добро од Бога у Кога, опет слободно, не верују.
Но, зашто се треба, по нашем мишљењу, осврнути на овакву пашквилу? Зато што, као што рекосмо, следе нови напади, поводом емисије „Упитник“, али и другим лажним поводима и, што је много важније, зато што прави циљ оваквих напада јесте јуче у Председништву Србије јасно, недвосмислено и потпуно јединствено изражен став врха државе Србије, Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности да Република Србија лажну државу „Косово“ (узгред, независну колико је независно и „Независно друштво новинара Војводине“) неће признати ни експлицитно ни имплицитно. Никада!
Сада само две-три напомене у вези са поменутом пашквилом! Није могуће полемисати са историјским истинама. Могуће их је извртати као што то чине извесне албанске колеге господе Грухоњића и Сејдиновића са Косова и Метохије. Могу да потраже статистичке податке: колико је било писмених Шиптара пре Другог светског рата, а колико после неколико деценија? Колико је, даље, било факултетски образованих? Или, на пример, нека наброје непокретне споменике културе које су на Косову и Метохији подигли Албанци! Могуће је, додуше, да су господа Грухоњић и Сејдиновић историју учили из уџбеника у којима пише да је Високе Дечане подигло племе Нимани које Срби својатају као некакве своје Немањиће(!). Или, можда, позивање на права која нашој Отаџбини даје Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација бр. 1244 – а то је једини важећи правни оквир који регулише статус јужне српске покрајине – није ништа друго до заговарање дискриминације и крвопролића? Каква бесмислица!
На крају, емисија „Упитник“ и уредница, госпођа Оливера Јовићевић, чине част и Радио-телевизији Србије и српском новинарству уопште. На срећу, ни госпођа Јовићевић ни емисија „Упитник“ нису једини на Јавном сервису који упорно траже одговоре на питања од интереса држави и грађанима. Због тога, често нису по вољи ни власти ни опозицији. Као и у овом случају, доживљавају бруталне нападе „независних“ колега – уколико се исти уопше могу назвати њиховим колегама. Због тога морају имати подршку и куће за коју раде и целокупног јавног мнења.