Порука Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа рашко-призренског г. др Артемија

Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко-призренски г. др Артемије упутио је јуче, 20. јула 2010. године, поруку монасима и монахињама који су без канонског отпуста напустили своје манастире у Епархији рашко-призренској, давши своје виђење генезе и тумачењe садржине њиховог случаја (у расправу о томе овде и сада, нећемо се упуштати) и позвавши их на крају да се врате у манастире којима припадају. Ова порука је, уједно, саопштење за јавност. Њој се, својим потписом, придружио и Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије. Доносимо је у интегралном облику, остављајући нетакнутим и примењени правопис, по нама ту и тамо проблематичан (примера ради: СА Синод уместо Свети Архијерејски Синод или, ако баш треба да се пише скраћено, Св. Арх. Синод, односно Св. Синод; истини за вољу, и многи други почињу да користе, новокомпоноване скраћенице...).

АРТЕМИЈЕ

Умировљени Епископ

Рашко-призренски

16. 07. 2010. године

БЕОГРАД

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ОДБЕГЛОМ МОНАШТВУ ИЗ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

Одлука Светог архијерејског синода Број 593/, 663 и 673/ зап. 421 од 20. маја 2010. године, између осталог садржи и следећу одредницу без икаквог ближег одређења:

„Умолити Преосвећеног Епископа Г. Артемија да је, самим тим што је разрешен дужности и обавеза у Епархији рашко-призренској, престало и његово право и обавезе духовног руковођења (духовништва) монаштвом Епархије рашко-призренске".

Наше монаштво, следујући Нашем примеру, прихватило је све одлуке СА Сабора и СА Синода којима смо уклоњени и разрешени управљања ЕРП, иако се са њима нису слагали (као и Ми, уосталом), горе наведену одлуку СА Синода доживели су као покушај насилног прекида нераскидиве духовне везе са њиховим духовним родитељем. Ипак, поштујући црквено-канонски поредак у СПЦ, обратили су се редовним путем надлежном Епископу (Администратору) ЕРП за канонски отпуст, који, нажалост, нису добили. Тиме су били принуђени да и без канонског отпуста напусте своје манастире и потраже себи ново место где би наставили свој монашки подвиг у крилу и послушности СПЦ.

Такав поступак једног дела монаштва (мушког и женског) ЕРП изазвало је многе непотребне и нежељене коментаре у нашој СПЦ и нашем српском народу. Ради решавања новонасталог проблема, а у циљу очувања мира и јединства у СПЦ, Свети архијерејски синод у својој седници од 9. јула ове 2010. доноси одлуку Број 864 којом Нас „умољава" да одбегло монаштво званично и јавно позовемо да се врате у своје матичне манастире, што Ми овим јавним саопштењем и чинимо.

Остајући доследни себи, како Ми тако и наше монаштво, да нити желимо, нити стварамо РАСКОЛ у СПЦ, зашта нас неки упорно оптужују, Ми и овога пута, извршавамо Одлуку СА Синода, коју, ради детаљнијег упознавања нашег одбеглог монаштва, овде у целини доносимо, а која гласи:

„Умолити Његово Преосвештенство Епиаскопа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија да званично и јавно позове одбегле свештеномонахе, монахе и монахиње из више манастира Епархије рашко-призренске, који су своје манастире напустили без благослова и канонског отпуста да се сместа врате у манастире свог покајања и монашког пострига, у сагласју са добровољно датим монашким заветом послушности.

Умолити, пак, Његово Преосвештенство Епископа сремског Г. Василија, чије гостопримство у богоспасаваној Епархији сремској ужива Преосвећени Епископ Г. Артемије, да се придружи горе наведеном позиву Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија".

У наставку своје Одлуке, СА Синод додаје: „У исто време, умолити Његово Преосвештенство Епископа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија да својој досадашњој деци у свештеномонашком и монашком чину забрани било какво публиковање или посредно учешће на сајтовима „Борба за веру", „Ихтис", „Новинар.де", „Истина је само једна - Владика Артемије", „Пастир добри", и другим сличним антицрквеним сајтовима".

У овом задњем одељку Одлуке СА Синода крије се једна логичка недоследност и једна стварна немогућност. Ако су одбегли монаси тек само „наша досадашња деца", а не и „садашња", како се може очекивати, или чак захтевати, да им ми нешто „наређујемо" (повратак у манастире), или нешто „забрањујемо" (јавно изражавање или учешће у појединим медијима)?

Било како било, Ми учинисмо што смо били дужни чинити: Упознасмо наше монаштво, нашу духовну децу, са одлуком Светог архијерјског синода, позивајући их да љубави ради, мира и јединства СПЦ ради, прихвате синодску одлуку и по њој поступе, полажући сву наду на Подвигоначалника Господа Исуса Христа, живећи у Цркви Светој Православној, следујући духу и примерима Светих Отаца и Светих подвижника.

Епископ срeмски                                             Епископ умировљени ЕРП 

    +ВАСИЛИЈЕ                                                          + АРТЕМИЈЕ