Патријарх српски Иринеј посетиће Епархију средњоевропску

Епархију средњоевропску очекује велика част и радост: од 10. до 14. септембра у Бечу, граду са највише верника у Епархији, ће боравити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. У пратњи Патријарховој у Епархију средњоевропску допутоваће Његово Блаженство Архиепископ охридски Г. Јован и Њихова Преосвештенства Епископи бачки Г. Иринеј и далматински Г. Фотије.

Непосредан повод ове надасве важне архипастирске посете је јубилеј бечке Црквене општине: пре тачно 150 година ова заједница је правно регистрована код тадашњих аустријских власти. Српска православна Црква и Срби су међутим и пре ове званичне регистрације били пристутни на територији Беча и Аустрије. У чланку Његовог Преосвештенства Епископа средњоевропског Г. Константина, који објављујемо у наставку, говори се о активностима Срба у хабзбуршкој престоници још од 1670. године. Тиме је Црквена општина у Бечу и настарија црквена општина Епархије средњоевропске.

Епархија средњоевропска позива све православне вернике на следећа богослужења на којима ће служити или којима ће присуствовати Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј:

Петак, 10. септембар 2010:

17.00: доксологија и вечерње богослужење у храму Св. Саве у Бечу, Veithgasse 3, 1030 Wien

Усековање главе Св. Јована Крститеља, субота, 11. септембар 2010:

9.00: Св. Архијерејска Литургија у храму Св. Василија Острошког у Линцу, Posthofstraße 41, 4020 Linz; очекује се да ће Његовој Светости саслуживати четири архијереја, дванаест свештеника и четири ђакона.

19.00: Вечерње богослужење у Храму Васкрсења Христова у Бечу, Engerthstr. 160-178, 1020 Wien

Недеља, 12. септембар 2010:

У току посете Аустрији Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја ће примити најзначајније личности аустријског и бечког јавног живота. Већ првог дана посете Патријархове, аустријска фондација «Про Оријенте», посвећена сарадњи са Православном црквом и старооријенталним црквама, приредиће свечану академију у част Његове Светости у просторијама Аустријске националне библиотеке у некадашњем царском дворцу Хофбург и том приликом предати Патријарху српском повељу Заштитника ове фондације. Истога дана, Његову Светост ће примити и директорка Аустријске националне библиотеке, Јохана Рахингер, која ће Патријарху и делегацији Српске православне цркве представити српске ћириличне рукописе који се налазе у овој библиотеци, између осталога и рукопис превода Новог Завета Вука Стефановића Караџића.

После Св. Литургије на Усековање главе Св. Јована Крститеља, 11. септембра у Линцу, Његова Светост и пратња отпутоваће у меморијални центар на месту некадашњег концентрационог логора Маутхаузен и тамо одслужити помен жртвама. У поподневним часовима 12. септембра Његова Светост је позван на прославу «Maria-Namen-Feier» у бечкој Градској сали, после чега је планиран пријем код бечких Фрањеваца.

У понедељак 13. септембра Патријарх ће посетити аустријског шефа државе, Хајнца Фишера, у дворцу Хофбург. Председник Фишер је још 29. јуна, приликом отварања изложбе «Србија - културна спона Истока и Запада» у бечком Катедралном музеју, јавно најавио долазак Његове Светости у Беч и исказао своју радост поводом ове посете. Истога дана Патријарх Г. Иринеј ће посетити и бечког градоначелника Михаела Хојпла и уписати се и Златну Књигу града Беча. Његова Светост ће 13. септембра посетити и грчки храм Свете Тројице у Бечу на позив Митрополита аустријског Г. Михаила (Стаикоса) из Васељенске Патријаршије. Његову Светост Патријарха ће истога дана угостити и римокатолички надбискуп Беча, Кардинал Кристоф гроф Шенборн. За исти дан планирана је и постета катедрали Светог Стефана и Катедралном музеју у којем још увек траје изложба «Србија - културна спона Истока и Запада».

ЕПИСКОП СРЕДЊОЕВРОПСКИ КОНСТАНТИН ПОВОДОМ ДОЛАСКА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА У БЕЧ

Подсећања ради да напоменемо да је цар Леополд I 1670. године дао повластице српским и јерменским трговцима, опуномоћивши их да посредују у трговини Истока и Запада и да је исти Цар, после Велике сеобе 1690. године под патријархом Арсенијем III, даривао Српском народу више привилегија, признавши му, између осталог, слободу вероисповести и црквену аутономију. У Бечу је једно приградско насеље, на почетку 18. века носило назив Ratzenviertel, што се по имену може сматрати именом српске четврти. Стваралаштво Вука Стефановића Караџића, Корнелија Станковића, Бранка Радичевића, Петра Петровића Његоша, као и присуство Обреновића и других познатих личности српског народа у Бечу, говори о значају овога града у културној и националној историји Српског народа. Чувајући свој идентитет, српски великани дали су свој допринос да и српски народ буде равноправно представљен са европским народима, носиоцима светске културне баштине.

Архипастирску посету Његове Светости Патријарха Иринеја Бечу требало би посматрати у континуитету са српским јерарсима који су имали јурисдикцију над свима православнима у Аустрији, укључујући и престони град Беч. Подсећања ради, први православни храм у Бечу, посвећен Светом Георгију, осветио је београдско-карловачки митрополит Мојсије Петровић 1726 године. И после стварања Буковинске митрополије са седиштем у Бечу 1884. године, у чији су састав ушле српске епархије далматинско-истријска и бококоторска, а која је створена због политичких, а не црквених разлога, црквена општина Светога Саве у Бечу је, благодарећи мудрости Епископа Никодима Милаша, сачувала своју аутономију остајући под духовном црквеном влашћу (јурисдикцијом) српског епископа све до 1920. године, када је ова црквена општина потпала непосредно под јурисдикцију Српског патријарха у Београду.

Архипастирску посету Патријарха Српског Бечу и Аустрији, требало би разумети и као смотру српског народа, који само у Бечу броји скоро 100.000, док у Аустрији број припадника Српске православне цркве достиже цифру близу 200 хиљада. У томе контексту требало би разумети значај обележавања јубилеја, то јест: да своју свету веру православну непоколебиво чувамо, не заборављајући припадност своме народу.

Информативна служба
Српске православне епархије средњоевропске