Орден Светог Саве Александру Конузину, амбасадору Руске Федерације

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је данас у Српској Патријаршији у Београду Његовој Екселенцији Александру Васиљевичу Конузину, амбасадору Руске Федерације у Србији, орден Светог Саве првог степена.

Највише одликовање наше свете Цркве господину Конузину додељено је у присуству чланова Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Преосвећене господе епископâ: сремског Василија, бачког Иринеја, шумадијског Јована; Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија; викарних епископâ: хвостанског Атанасија и липљанског Јована; протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду; представника политичког и јавног живота српске престонице.

У одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве наводи се да се орден Светог Саве амбасадору Конузину додељује за његову делатну љубав према Српској Православној Цркви, нарочито показану његовим храбрим и истрајним залагањем за српски народ на Косову и Метохији.

Беседа Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја

Ваша Преосвештенства, Ваше Превасходство господине амбасадоре, уважени потпредседниче Владе Републике Србије, уважени министри, уважени председници и представници парламентарних странака Србије, цењене госпође и господо, браћо и сестре,

Мени је велика част да у име Цркве данас изразимо оно што Српска Црква вековима гаји према братском руском народу, на који смо увек гледали као на Пијемонт Словенства и од кога смо очекивали наду и помоћ, која је много пута била и реализована. Драго ми је, такође, што имам прилику да, у име наше Цркве, господину амбасадору Русије, уваженом Александру Васиљевичу Конузину, уручим највише одликовање, орден Светога Саве првог степена, којим га Српска Црква одликује за све оно што је у време свог боравка у Београду учинио и што чини за наш српски народ и нашу Српску Православну Цркву.

Имајући све то у виду, оно што смо видели и доживели од стране господина Амбасадора, његово дело и примере, оживели смо у себи сећање и успомену на једног великог конзула  царске Русије – на Ивана Јастребова, који је био конзул у Призрену и у другим местима и који је током свог службовања у Призрену чинио не велико него превелико дело у корист и заштиту српског народа. Велике су његове заслуге. Мислим да и господин Конузин својим примером, својом активношћу, својим делом, следи пут и стопе тог великог конзула који је остао запамћен у нашој историји, посебно у Призрену и на Косову и Метохији. Имали смо у виду све оно што је господин Амбасадор учинио у заштиту српскога народа својим изјавама које су биле драгоцене и допрле до нас, али и шире у свету; имали смо у виду и хуманитарну активност коју је Амбасадор предузимао у последње време – да подсетимо, он се у садашњим приликама чак нашао на Косову и Метохији да достави велику хуманитарну помоћ коју је упутила Руска Федерација и да ту помоћ проследи онима којима је била најпотребнија. Тако је на Косову показао не само дипломатску активност него и људску, хуману, хришћанску љубав према нашој Цркви и нашем народу.

Због свега тога – као символ наше захвалности – Свети Синод је одлучио да господина Амбасадора одликује највећим одликовањем наше Цркве, орденом Светога Саве првога степена.

Одговор Његове Екселенције Александра Васиљевича Конузина,
амбасадора Руске Федерације у Србији

Ваша Светости,

Дубоко сам дирнут одлуком Светог Синода Српске Православне Цркве да ме одликује Орденом Светог Саве. Захвалан сам јерарсима Српске Православне Цркве на високој оцени мог рада. Одликовање видим као потврду нашег заједничког разумевања високог нивоа свестраних односа Русије и Србије, двеју сестринских православних Цркава, братских народа наших земаља.

Ваша Светости,

Животворни корени повезаности наших словенских народа допиру до далеких средњовековних слојева, до духовних изворишта почетног општења Руса и Срба. Општења које је изродило чудотворну клицу у лику првог Архиепископа Српске Православне Цркве – Светог Саве.

Од тог времена духовне везе двеју земаља нису се прекидале чак ни у најтежим периодима њихове историје. Русија, њена Црква, њени људи, увек су  штитили Србе. Током мрачног периода вишевековног јарма под туђинима са руских земаља непрекидно су текле реке разумевања, саосећања, милосрђа, солидарности, посебне наклоности према православцима који су се обрели у туђој зависности.

Јединствена православна хришћанска вера, блиски језици, словенска култура, ћирилично писмо били су крвни судови ове бујице човекољубља; они су сједиљавали руску државу, Руску Православну Цркву са Српском Православном Црквом, њеним манастирима, који су током дугих година тих тешких времена били основни бедеми и чувари Српства. И данас српски монаси-борци, јерарси, штите снагом духа, молитвом, својим телима, косовске светиње, национално достојанство, историјско сећање, вредне гробове праотаца, живот оних који остају крај својих огњишта. Где је Црква, тамо су и Срби. Желим да подсетим на речи Патријарха московског и све Русије Кирила које је недавно упутио српском народу: „Браћо, Руска Црква, православни руски народ, никада се неће окренути од вас. Никаква земаљска блага, никакве промене у политичкој ситуацији неће нас приморати да заборавимо нашу вишевековну духовну блискост“. Драго ми је што, колико је у мојој моћи, могу да  учествујем у очувању и развоју ове традиције духовно-црквеног општења између наших земаља.

Савремена Русија и данашња Србија достигли су највиши ниво сарадње у најразличитијим сферама односâ. Партнерски ниво политичког дијалога пружа нам могућност да самоуверено гледамо у будућност. И у једној и у другој земљи ова година је година изборâ. Али  имамо међусобно разумевање да ће билатерални односи наставити да континуирано јачају. Залог тога је огроман капитал пријатељства наших народа, као и чињеница да је већина политичких снага у Русији и Србији недвосмислено и одлучно усмерена ка наставку изградње ових односа.

Блиски односи двеју држава базирају се на чврстом темељу трговинско-
-економске сарадње и инвестиција. Током последње три-четири године дошли смо до највиших показатеља у овој сфери. Штавише, већ постоје дугорочни пројекти који ће ову сарадњу довести на квалитативно нов ниво заједничког пословања. Израђују се концептуалне идеје за следећу генерацију пројеката. Сви важни објекти нашег заједничког пословања имају дугорочни карактер. Заинтересовани смо за стабилну, просперитетну, независну Србију која ће уживати велики углед у свету. Наши планови су планови за деценије и милијарде. У области културе, образовања, науке, технике , као и у другим сферама наши односи успешно се развијају. Али не тече све без проблемâ. Потребно је јачати хуманитарне контакте, као и комуникацију између друштвених организација, невладиних организација, омладине. Забринути смо због информација о укидању часова руског језика по школама. Питања очувања заједничког културно-историјског наслеђа решавају се споро. Ни бизнис-пројекти нису увек онолико успешни колико бисмо желели. Ми смо спремни на то да заједно превазилазимо постојеће тешкоће.

Ваша Светости,

Драги пријатељи,

Примајући ово високо одликовање, свестан сам тога колико се још може и треба урадити за даљи развој материјалних, духовних, људских односа између Русије и Србије. Са задовољством се бавим овим послом. Због тога  што ми он доноси задовољство, радост због општења са вама, са пословним партнерима, са пријатељима Србима. Због тога што могу да дишем исти ваздух, горко-сладак ваздух Балкана, заједно са онима које поштујем, који су ми драги, које волим.