Опијело мученички пострадалим Србима

Сребреница, 12. јул - Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, опијело мученички пострадалим сребреничким Србима, жртвама несталим 1992.године на данашњи дан.

Нека Господ упокоји и усели у Царство небеско ове мученике који пострадаше само зато што су били вјере православне!

Имена мученика несталих и пострадалих на Петровдан 1992.године, чија су тијела ексхумирана 17.децембра 2010. године:

1. Иван Цвјетиновић, рођен 1953.године у селу Ажлица, општина Сребреница. Радио у руднику олова и цинка Сасе као возач све до рата 1992.године. Ожењен, отац двоје дјеце, од којих, послије његовог страдања, остаје једно малољетно.
2. Слободан Илић, рођен 1946.године у селу Гостиљ, општина Сребреница. Живио и радио у Сребреници као судија Општинског суда све до почетка рата 1992.године. Ожењен, отац двоје дјеце, тада малољетне.
3. Недељко Глигић, рођен 1948.године у селу Обади, општина Сребреница. Живио у Сребреници, радио у руднику олова и цинка Сасе као флотер, све до рата 1992.године. Ожењен, отац двоје дјеце, од којих након његовог страдања обоје остаје малољетно.
4. Петко Симић, рођен 1963.године у селу Гостиљ, општина Сребреница. Живио у Сребреници, радио у руднику цинка и олова Сасе, све до рата. Ожењен, отац троје тада малољетне дјеце.
5. Бранко Симић, рођен 1959.године у селу Гостиљ, општина Сребреница. Живио у Сребреници, радио у руднику цинка и олова Сасе, све до рата. Ожењен, отац двоје тада малољетне дјеце.
6. Миладин Тубић, рођен 1955.године у Доњој Бријесници, општина Сребреница. Живио у Сребреници, радио као надзорник у руднику цинка и олова Сасе, све до рата. Ожењен, отац двоје тада малољетне дјеце.
7. Драгомир Вујадиновић, рођен 1947.године у селу Осредак, општина Сребреница. Живио у Сребреници, радио у руднику цинка и олова Сасе као возач, све до рата. Ожењен, отац троје дјеце, од којих двоје послије његове смрти остаје малољетно.
8. Миодраг Ракић, рођен 1959.године у селу Залазје, општина Сребреница. Живио у родном селу, радио као приватни аутопревозник. Ожењен, отац двоје тада малољетне дјеце.
9. Љубиша Глигорић, рођен 1962.године у селу Постење, општина Љубовија, гдје је и живио. Радио у руднику Винограде у родном мјесту. Ожењен, отац двоје тада малољетне дјеце.
10. Радивојка Миловановић, рођена 1937.године у Новој Вароши. Живјела и радила у Сребреници као медицинска сестра у Дому здравља све до рата. Удата, мајка троје дјеце, од којих након њезине смрти остаје једно малољетно.

Када срце крвари, када душа плаче, врло је тешко говорити. Сви ми знамо да је Христос васкрсење живота и да ће сви они који вјерују у Њега отићи у Царство небеско. У оваквим моментима, када за нечовјека можемо рећи да је гори од звијери, онда су ране болне. Данас, послије толико времена, ових десет покојника су пред нама. Постављамо питање себи и другима шта је са оноликим српским жртвама и светосавцима који до дана данашњег нису пронађени и нису идентификовани њихови земни остаци. Кривимо оне који дијеле правду по овом свијету. Они су према некима мајка, а према некима маћеха. Многе мајке кукају за својим синовима и многа дјеца плачу јер нису пронађени земни остаци њихових родитеља. Тужна је таква судбина људска. Радимо на томе да прикажемо свијету етнографску слику сребреничког краја од првог пописа, када је Аустроугарска дошла на ове просторе, па све до 1991.године. Драматична је слика колико је Срба било на првом попису, а колико нас данас има на овим просторима. Нас Србе прозивају да смо крволоци и злочинци, а нико не бјежи од топле погаче него су Срби под силом терора морали напуштати своја вјековна огњишта”, истакао је владика Василије и додао: „Вјерујемо да ће Господ наградити ове мученике и страдалнике неувелим вијенцем славе. Вјерујемо да нећемо заборавити гробове својих предака и мученика и да ће на њиховим гробовима расти цвијеће, а не коров. Хвала вам свима што сте се окупили овдје да се помолимо Господу Богу за ове мученике. Нека Господ подари да ниједна мајка, како год се звала и које нације и вјере била, никада више не лије сузе за својом дјецом! Ако желимо да останемо сви заједно на овим просторима, то можемо само ако једни другима будемо опраштали, али и не заборављали невине жртве. Незаборављање јесте огледало у које можемо да се погледамо, браћо и сестре. Хвала овим јунацима који су чували свој вјековни праг. Нека нам Господ подари мир, слогу, љубав и јединство које нам је потребно!