Одговор на клевете ,,бранитеља Православља“
,,Дубоко шокирани” Ранко Гојковић, самозвани бранитељ Православља, требало је да се пробуди из шока и призове свести пре него што је објавио свој клеветнички текст против Епархије бачке и Епископа бачког г. Иринеја. Додуше, није сигурно да би то много помогло јер је очигледно у питању нецрквена свест и савест, али имало би места за зрно потајне наде да би можда схватио да је допис Епископа ставропољског и невиномијског упућен једино епископима Руске Православне Цркве и појединим руским козачким атаманима, а не Српској Православној Цркви, а још мање Епархији бачкој. Да је своје мишљење градио у свесном стању, постојала би нада да може разумети да поздрав Бог благословит, у допису високопречасног протојереја Јевгенија Сироткина, секретара Епархије оренбургшке и бузулуске, не значи благослов за ,,козачку литију“ или ,,крсни поход“ у (на) Србију него представља уобичајени поздрав на крају службеног акта.
Овим пропратним актом се, како у допису стоји, доставља одговор митрополита оренбуршког и бузулског г. Валентина на молбу начелника штаба оренбуршког окружног козачког друштва о измени руте кретања крсног хода. Тај одговор, разуме се, аутор клевете није објавио него прећутно подразумева да исти постоји и да је у њему написан благослов за посету Србији.
Из овог кратког дописа протојереја Јевгенија Сироткина видимо да је у питању молба за одобрење измене руте крсног хода, али не знамо у чему се састоји та измена, као што не знамо ни одговор на молбу. Остаје нам само да закључимо да је у питању производ манипулације неистинама и полуистинама, као и у претходним сличним текстовима ,,бранитеља Православља“. Јер, да је неким случајем добијен позитиван одговор, он опет, сâм по себи, не би значио много. Сагласност и благослов би се даље морали тражити од Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и надлежних епархијских архијереја.
Ако постоји благослов Руске Православне Цркве и њеног Патријарха за крсни ход чудотворне иконе Мајке Божје Табинске кроз Србију, — на који се, иначе, ,,бранитељи“ непрестано позивају, — зашто га до сада нису објавили? Разуме се да би о том благослову сасвим сигурно био службено обавештен и Његова Светост Патријарх српски, као и Подворје Московске Патријаршије у Београду, што није случај. Напротив!
Стога, да је речени Ранко Гојковић, користећи се Вуковим начелом ,,читај као што је написано“, прочитао документа која прилаже уз свој клеветнички текст, чак и у стању дубоког шока би разумео да се ништа од наведеног не односи на Епархију бачку или на Српску Православну Цркву него искључиво на подручја под јурисдикцијом Руске Православне Цркве, односно на један број њених епархијâ којима је допис упућен.
Када је у питању клевета овог ,,бранитеља Православља“, а заправо рушитеља светога јединства Цркве Божје, да епископ Иринеј омаловажава руску једноверну и једнородну браћу, подсетићемо и њега и његове истомишљенике да је Епископ бачки г. др Иринеј у својој младости студијски боравио на Институту Светог Сергија у Паризу, са којим и данас негује присну сарадњу, да је од стране Руске Федерације одликован Орденом светог цара Николаја II Романова, да је, на његов предлог, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Међународни филмски фестивал ,,Златни витез“ орденом Светог Саве првог степена, да је један од најактивнијих архијереја наше Цркве у међуцрквеним односима са Руском Православном Црквом, да је активно учествовао у формирању програма приликом недавне посете митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, и београдске премијере његовог музичког дела Страдање по Матеју, и да је, у својству декана, организовао предавање овог истакнутог архијереја Руске Православне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду.
Дакле, Епископ бачки г. Иринеј не омаловажава руски народ, нашу једноверну браћу, него се, напротив, труди да спречи безакоње у Цркви која му је поверена. Да су свештени канони и традиција Цркве поштовани и да је ова група руских козака заиста дошла са благословом Цркве и са унапред утврђеним протоколом, а не по протоколу Радмиле Војновић и, евентуално, других лица, лишених елементарног појма о функционисању живог организма Цркве, у Епархији бачкој, у Београду и свугде у Србији били би дочекани са љубављу и братским осећањима, као и многи пре њих. Нажалост, организаторима овог похода то није много значило и зато нека одговорност траже међу собом уместо што се бране неистинама и клеветама и, по ко зна који пут, заводе неупућене и простодушне, међу којима се, надајмо се, налази и аутор текста на који одговарамо.
О односу Епископа бачког г. Иринеја и поверене му богоспасаване Епархије бачке према руском народу и Руској Православној Цркви могло би се још много тога рећи, али и ово је довољно онима који имају уши да чују.
Дакле, господа ,,бранитељи“ треба да бране себе од прелести и мржње јер ће, у противном, бити препознати као богоборци који мисле да Богу службу чине.
Из Канцеларије Епископа бачког