Mр Драган Каран: „Господе, шта је човек да га се сећаш или син човечији да га походиш“

У четвртак, 1. октобра 2009. године, са почетком у 19 часова, у великој сали зграде Друштвено-политичких организација у Бачкој Паланци, на позив Црквене општине бачкопаланачке, господин мр Драган Каран, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему: „Господе, шта је човек да га се сећаш или син човечији да га походиш“

Предавач је присутнима указао на питање које је увек пред нама, а које човек поставља кроз историју, шта је човек и уопште шта је живот. Човек је, према речима мр Карана, створен из љубави Божје, дакле као дело и биће љубави. Љубав Божје јесте креативан подстицај на дело стварања. Господ жели да подели љубав са другим, са човеком који живи Божанском љубављу. Адам је позван да учествује у Божјој љубави, да превазиђе закон творевине, да се окрене Богу. Човек није сам од себе, већ од другог црпи своје постојање, од Бога. Љубав се огледа у животу за другог, без другог живот није остварив.

Сваки човек је икона Божја, али, иако човек поседује велики потенцијал на чињење дела љубави, питање је да ли то можемо да спознамо и видимо у другом, јер је за љубав и створен, али се тај потенцијал често извитопери и он почиње да чини дела зла - историја је пуна таквих примера. Зло је, уствари, одсуство љубави, нечињење добра, а човек слободно бира између то двоје - да ли ће да воли или да мрзи. Грех је наша странпутица и девијација. Човек често пребива у немогућности борбе против свог ега. Бори се против истине, бежећи од реалности и затварајући се у себе.
Господин Каран није хтео својим предавањем да дâ одговоре на сва моућа питања која извиру из ове веома инспиративне, него је своје слушаоце хтео да подстакне на размишљање о човеку, његовом назначењу и потенцијалу који може да употреби на спасење себе и ближњих, или, погрешним двигом своје слободе, и на сопствену пропаст.

Да је предавање било пажљиво праћено од слушалаца потврђује велики број постављених питања и изнетих мисли у веома отвореној дискусији која ће првом наредном приликом бити настављена.