МОЛИТВЕНИ ИСПРАЋАЈ ЕПИСКОПА ЈЕГАРСКОГ ЈЕРОНИМА
Светоархангелски манастир у Ковиљу је 29. новембра текуће године био место сабрања епископства, свештенства и монаштва, не само Српске Православне Цркве већ и других помесних православних Цркава, родбине, пријатеља, поштовалаца епископа јегарског Јеронима, као и верног народа из свих крајева Бачке. Сабрање верних било је тужним поводом, али ипак са надом, како je истaкао Архиепископ охридски г. Јован, јер смо сигурни и знамо да је владика Јероним у Царству Небеском.
Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин.
Пред олтаром Светоархангелског манастира, на живот, дело и љубав коју је владика Јероним показивао према свима и сваком, подсетио је у литургијској беседи Архиепископ Јован: Ми смо се сабрали данас овде да владику Јеронима испратимо на пут Васкрсења. Смрт је потпуно неприродна, не само зато што владика млад иде ка Господу, већ зато што се смрт показује као наш последњи непријатељ, казао је Блажењејши Архиепископ, оцењујући да епископ Јероним од нас одлази прерано, али да је таква воља Божја. Нико се са тим не може помирити, поготово не они који су га познавали. Међутим, ми са вером и надом примамо вољу Божју да је најбоља и то нам даје наду, нагласио је Архиепископ. Такође је подсетио и на то да је владика Јероним много труда и жртвовања улагао у своје образовање, да је желео много да научи, пружајући велики допринос Цркви Христовој, верном народу, показавши на тај начин како се живи и шта значи давати благодат.
После Опела речи наде и охрабрења упутио је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.
Биолошка смрт није страшна по себи као раздвајање душе од тела, него је она страшна због тога што одваја и раздваја људе које се воле, кад људи који су спојени љубављу разиђу се на неко време са нестрпљењем ишчекују када ће се поново сусрести. А ево, ти одлазиш од нас у наручје Божје и сусрешћемо се тек онда када Господ нас позове. Због тога смо тужни, али исто тако тужни смо што одлазиш пре нас и што те до тада нећемо видети, али смо радосни што знамо да си ти радостан данас. Oдједампут теби постаје јасније него нама да су све трице и кучине, разне наше размирице, неспоразуми, ситне амбиције, понекад и тешке речи, да су све то трице и кучине, и да је једно једино важно, а то је Господ наш, пред којим ти данас стојиш и за којим си чезнуо, рекао је Митрополит Порфирије.
Духовни отац, архипастир и учитељ, Епископ бачки г. Иринеј је захвалио свима који су се окупили у Ковиљу, како би у незалазну радост Царства Небеског испратили владику Јеронима.
Владика Иринеј је рекао: Речима духовним и дубоким, богословским, којима нам се обратио Његово Блаженство Архиепископ охридски не треба ништа додавати, нити се може одузимати. Владика Порфирије као члан ове духовне заједнице и као сабрат блажене успомене владике Јеронима који овде пред нама лежи а пред Господом стоји, такође је поновио основне, суштинске истине наше вере са којима испраћамо са овога света једни друге, а и са којима ћемо сами бити испраћени. Мени преостаје само да изразим своју захвалност, најпре Господу јединоме човекољупцу, за све па и за то што те је призвао к себи. По нашој логици, како је већ речено, рано, прерано, али по Божјој логици, нама за сада нејасној, можда ће једног дана у Његовом Царству бити јасније, разговетније, у прави час. Он зна зашто. Хвала и теби за све поверење које си према мени убогом указивао. Ја сам се трудио колико могу да ти помогнем на твом духовном путу. Да ли и колико сам у томе успео не могу знати. То ће једино Господ рећи у онај дан, последњи дан. Хвала брату и саслужитељу мом, епископу Јерониму који ми је много помагао у пастирској служби и пружао неизмерну подршку.
Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота.
После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу.
Вечан ти спомен, достојни блаженства незаборавни владико Јерониме!