Поздравно слово Митропoлита загребачко-љубљанског г. Порфирија поводом благословене посете Његове Свесветости Патријарха цариградског г. Вартоломеја свештеној Митрополији загребачко-љубљанској – Загреб, 9. септембар 2016. године.
Свесветјејши оче и владико, архиепископе Константинова града, Новога Рима и Патријарше Васељенски, господине господине Вартоломеје, ми као деца свога Оца дочекујући данас у чувеном граду Загребу, Вас свега под небом Православља поштованог Корифеја, радујемо се и веселимо и у исто време радост своју свету објављујемо. Добро нам дошли у наш Загреб, главни град Републике Хрватске. Наша благодарност Дародавцу свих добара, Једноме у Тројици слављеноме Богу, још је већа зато што смо доживели такав благослов да први пут у историји Хрватске, надамо се не и последњи, Наша помесна Црква има прилику да целива кроз Вашу свештену личност првога по реду, части и одговорности, епископа православне Васељене.
Ви сте дошли у древну хришћанску земљу, земљу богате и високе културе, која је засађена и која се развила, а потом и плодове донела на вери и мученичком етосу неподељене Цркве првих векова. Ту културу су овде утемељили ранохришћански мученици из трећег и четвртог столећа: свети Венанције, свети Домн Солински, света Анастасија, свети Мауро, свети Јевсевије и Полион, свети Квирин Сисачки и бројни други мученици из времена гоњења Цркве, овде пострадали или се њихове мошти чувају у овдашњим римокатоличким храмовима. О томе нам сведочи и ранохришћанска катакомба са моштима знаних и незнаних мученика, у свима познатом древном православном манастиру Светих Архангела у Крки у Далмацији.
Из Загреба, главног града ове земље, где су велике духовне и културне вредности кроз векове, на истом простору, напајале колико хрватски, толико и овдашњи српски народ, заједно благочестива и смерна монашка заједница и клирици, побожни и верни народ, једнодушно сви, најсрдачније Вас поздрављају. Са нама пак, поздрављају вас и сви они који су пре нас богољубиво напасали словесно стадо Христово: наш претходник блаженог спомена митрополит Јован, митрополит Дамаскин и свештеномученик Доситеј, чије жезло ја недостојно у тешким временима данашњице држим.
Дубоко свестан својих слабости, не надам се у себе, већ наду полажем у Отачке молитве Ваше и у благодат и силу Сведоброг и Великог нам Христа.
Добро дошли у нашу помесну Цркву и нека су благословене свете стопе Ваше, којима нам доносите благослов Светога Јована Златоуста, Григорија Богослова и свих великих патријараха константинопољских. У личности и делу Ваше божанствене свесветости, ми духовно препознајемо и Великог и светог Фотија, патријарха Константинопоља, царице градова. Њему Срби и Хрвати, заједно са свим Словенима дугују бескрајну, вечну захвалност и благодарност, због узвишеног дела христијанизације и слања свете браће Кирила и Методија у њихову просветитељску мисију.
Ваша Свесветости, наш најсветији патријарх Иринеј, којем дозволите ми, такође, изражавамо поштовање и љубав, позивајући Вас да отворите научни скуп посвећен прослављању новомученика Цркве Христове, посебно оних пострадалих у логору смрти у оближњем Јасеновцу, имао је у виду да сте Ви истински и доказани, urbi et orbi, неуморни Анђео мира у савременом свету.
Знамо да су новомученици јасеновачки гарант спасења и највећи залог мира, као што дело и жртва поменутих хришћана мученика из првих векова надилазе временске, националне и просторне оквире, тако и јасеновачки новомученици, мада су пред Господом просијали у српском роду, они заправо више и не припадају само њему, него су молитвеници пред Престолом Божјим за читав свет, свевремено су благо васељенског хришћанства.
Сећајући се тако невиних жртава, новомученика јасеновачких, поучавамо се њима да право на живот и достојанство човека као иконе Божије припада свакоме без изузетка. Према томе, дужни смо, ако желимо хришћанима се назвати, да искажемо једнако поштовање према свим невиним жртвама. Овде нема места за разлике, било етничке, верске, расне, партијске или било какве друге. Србин или Хрват, муслиман, Јеврејин или Ром, или било ко други, ако невино пострада Божији мученик постаје. Према томе, за нас се не поставља питање да ли ћемо и како жалити сопствене жртве, а како ћемо осудити грехе и злочине других. Шта је од тога природније! Одговор се подразумева. Питање је, међутим, како ћемо постати способни да поштујемо и жалимо невине жртве других и на који ћемо начин успети да видимо своје грехе и промашаје. Када то постигнемо тада ћемо стећи претпоставку помирења народа и започећемо нову епоху правде и истине.
Имајући све ово пред очима и клањајући Вам се, приносимо у радости и смерењу скромно уздарје Вашој неисцрпној љубави, Свештену икону Светога Андреја, заштитника Центра Православља, да Вас подсећа на верност нашег христољубивог народа, мајци Цркви и предању Једне и исте и нераздељиве Православне Цркве.
Свесвети оче и Владико, на крају користим ову прилику да вас синовски замолим да увек имате пуноћу православне Цркве у земљи Хрватској у својим очинским молитвама.
Ми пак, опет и изнова, отварајући уста своја пред вама, ваша Свесветости, уздижемо наш смерни глас Господу славе и иштемо за вашу Свесветост, дуг живот, радост, здравље и славу, благодаћу беспочетнога Оца, јединороднога Сина и Свесветога Духа. Амин.
