Интервју Епископа бачког др Иринеја Куриру
Објављујемо интервју Епископа бачког Иринеја који је у Васкршњем двоброју Курира објављен под, потпуно неприкладним и од уредништва Курира осмишљеним, насловом - Пахомијев случај на дневном реду!
1. Порука православним верницима за ускршње празнике.
Српски народ, као велика саборна заједница, често је склон песимизму и безнађу. Ми, гледајући на сва зла која се са разних страна на нас обрушавају, увиђамо да то није толико трагично и да су искушења и страдања неизбежни део живота свих хришћана и искуство Цркве као небоземног организма, као Тела Христовог кроз векове. То ипак није ни коначно искуство ни последња реч у животу оних који верују. Смрт је само претпоследња реч у историји сваког верујућег човека, сваког хришћанина, сваког народа. Последња реч је Васкрсење! Радост и светлост Васкрсења! У том духу, читаоцима „Курира“ честитамо празник Васкрсења Христовог:
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
2. Шта бисте поручили нашем народу на КИМ?
Са очинском и братском љубављу поручујем нашем народу на Косову и Метохији да не посустане у својој борби са Голијатом оличеним у нимало једноставним животним околностима, али и да правилно одмери своје давидовске снаге. Наш народ треба да своје сведочење Распетог и Васкрслог Христа пред Пилатом и пред разјареном непријатељском масом настави искључиво Његовом кротошћу и миром, крепљен и уједињен у молитви, у заједници са својим епископом Теодосијем, са својим свештеницима, монасима и монахињама, који су са својим народом у свим селима и градовима у којима Срби живе и који их никада неће напустити. Српски народ је кроз векове опстао и остао на Косову и Метохији и у кудикамо тежим условима од данашњих, чиме не кажемо да данашњи нису тешки и страшни.
3. Да ли сматрате да је актуелна власт могла да нађе боље решење за КИМ?
Одговор је једноставан: решење сваког државног питања, а поготову пресудно важног, са последицама које данас нико не може да у потпуности сагледа, пре свега мора бити у складу са Уставом земље. У уређеним државама о неуставним решењима нико не би ни расправљао. Које је боље решење од понуђеног, ваљало би расправити и договорити. О понуђеном је наша Црква изнела свој званични став и ја ту немам шта да додам.
4. Прокоментаришите изјаву премијера Ивице Дацица да патријарх и СПЦ немају права државном врху да држе лекције о КИМ.
Историја показује да су овај народ и ову државу умели да сачувају просветљени и далековиди људи, којима мудрост Цркве, као колевке и вековног огњишта народне душе, није звучала попут лаконски „подељене лекције“. Ипак, морамо имати у виду и тежину животних околности и изазова пред које је државни врх постављен. Мој лични савет им је да уваже огромно животно искуство и очинску добронамерност нашег Патријарха. Упркос искушењима која доноси актуелни тренутак и упркос различитим приступима, сматрам да не би било одговорно не унапређивати сарадњу Цркве и државе, засновану на нашем историјском искуству и на европском моделу кооперативне одвојености. Иначе, премијер је и сâм увидео да је реаговао брзо и емотивно, а добро зна да Црква жели само да помогне и олакша бреме свима, па и њему.
5. Шта очекујете од предстојећег Сабора СПЦ и о којим ће се темама расправљати?
Као и сваког пута, на предстојећем заседању Светог Архијерејског Сабора очекујем благодатно дејство Духа Светога, који је у саборима Православне Цркве увек присутан, и при чијем ће ефектном деловању, дубоко верујем, јерарси наше Цркве мудро сарађивати. О резултатима заседања наша јавност ће из прве руке бити обавештена.
6. Да ли је случај владике Качавенде уздрмао СПЦ, да ли је тиме нанета штета угледу СПЦ?
Православна Црква свој углед има у Личности Богочовека Христа, који је Њен крајеугаони камен. Ако се угледамо на Христа Распетог и Васкрслог, нашу веру, као ни углед Његове Цркве, ништа не може уздрмати.
Црква поступа искључиво у духу Светог Предања и светих канона. Пошто Духом Светим оприсутњује Живога Христа на земљи, Црква оком Богочовека посматра сваку личност, док нервозни дух овога света иште преки суд или линч. По мени, редовну и независну судску процедуру, црквену и грађанску, не могу заменити никакви други чиниоци.
7. Да ли ће и владика Пахомије бити предмет разговора на Сабору СПЦ?
Сви епархијски архијереји Сабору подносе извештај о раду између два заседања, тако да ће се разговарати о сваком епископу појединачно, не искуључујући ни Вашег саговорника.
8. Да ли сте задовољни организацијом обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта, какву смо поруку послали у свет организацијом једног таквог догађаја и да ли сте разочарани што папа није дошао?
Веома добро организованом и до сада професионално изведеном прославом седамнаест векова од доношења Миланског едикта васцелом свету је послата порука о Србији као о достојном баштинику константиновског наслеђа, као земљи мира, духовне и националне зрелости, земљи напретка.
Ако је, пак, одлука наше Цркве о питању доласка или недоласка папе римског једногласно донета на Сабору њених архијереја, јасно формулисана и јавно саопштена, не видим због чега бих био разочаран било њоме било последичним недоласком римокатоличког првојерарха у Србију.
9. Када ће бити завршен Храм Светог Саве? Мишковићи су негодовали зашто нису позвани на састанак Одбора за градњу Храма иако су највећи донатори- зашто их нисте позвали? Да ли је примерено да се неко, па макар био и највећи донатор, тим тоном обраћа СПЦ?
На изградњи Спомен-храма Светог Саве на Врачару је до сада урађено заиста много и нека бар овим путем буде изражено моје лично задовољство због одзива у овом општенародном подвигу самоизграђивања. Изградњом Храма градимо, дакле, и себе саме: пуштајући да Христос међу нама расте, ми се увек смањујемо, због чега тонови и реакције оних који су томе допринели не могу бити оправдани са хришћанског аспекта. Поуздано знам да ниједан уздах не промиче пред Господом, поготову пред нашим небеским заступником, Светим Савом, чијим смо оком из вечности промерени, али чијом љубављу овде нисмо напуштени.