Илиндански сабор на Клиси
У недељу, 2. августа 2009. Године, у новоизграђеном храму Вазнесења Господњег на Клиси, литургијским сабрањем верних којим је, уз саслужење протонамесника Славка Ћирина, началствовао протонамесник Бранко Ћурчин, почела је свечана прослава празника Светог Пророка Илије.
После заамвоне молитве и благосиљања славског кољива и колача, протонамесник Бранко Ћурчин се обратио беседом присутном верном народу, рекавши, између осталог, следеће: „Хвала Богу на свему и за све, хвала свима Вама који сте помогли, Вама који сте овде и онима који нису овде. Сви су помогли да ова наша црква буде доведена у стање у којем се сада налази. Ако Бог дâ - и завршићемо је! Улазна врата се израђују, пројекат за подно грејање је завршен и ускоро треба да почне да се уводи, електричну струју смо развели. Наш кум, господин Мирко Караћ, који данас слави своју крсну славу, поклонио је бакар да се читав преостали део храма прекрије. Постоји могућност да ћемо на дар од благочестивих људи добити иконостас за који је већ направљен пројекат, тако да догодине, ако Бог дâ, очекујемо да уђемо у храм спреман за богослужење. Дакле, полако али сигурно, градећи овај храм ми изграђујемо себе и своју будућност. Нека Бог благослови све вас који сте се сабрали данас у славу Божју, да овде саборно сведочимо Бога Живога, јер је заједничка молитва најбитнија и најважнија. Тако нас учи Црква и непрестано позива на саборност и заједницу око Једнога, а Тај Један јесте Христос Васкрсли, Кога, ево, сваке недеље славимо. Њега је славио и најавио својим животом и живљењем и велики свети Божји пророк Илија.
Сваке године за Светог Илију неко нам уприличи поклон за потребе храма. Прота Јован Јоцковић, свештеник београдског храма Светог Марка, који је овде одрастао, који увек мисли на нашу заједницу и радује се што ми овде градимо храм, за ову прилику купио је у Цариграду једну позлаћену тацну за нафору са византијским грбом. Нека буде овај дар за здравље и благослов њему и његовој породици. Благодаримо њима и свима Вама, а онима који славе нека је срећан данашњи празник. Радост и мир у Духу Светоме нека буде са свима нама“.
Славље је настављено у холу спортске хале, где је уприличена изложба слика госпође Драгице Ђурић – Филиповић, коју је у 12 часова отворио господин Драган Којић, управник новосадске Градске библиотеке, који се веома бираним речима обратио уметници и присутнима, између осталог рекавши: „Да је човек по природи својој стваралачко биће, најбољи су доказ слике Драгице Ђурић – Филиповић која нас је сабрала да са нама подели и свој мир свој немир, а и да нас дарује даровима из своје уметничке радионице… Рекли смо да нам уметница представља призоре простора ненасељених људима. Шаље ли нам то она, можда, поруку да се запитамо: Какви смо то људи? Ако у њеним уметничким асоцијацијама нема човека, није ли њен избор сликâ на прагу оне Патријархове: „Будимо људи“.
У наставку су ученици веронауке Основне школе „Душан Радовић“ извели пригодан рецитал, а после њих је наступило неколико песника који су својим надахнутим песмама улепшали овај значај културни догађај.
После изложбе слика, у 19 часова, на великој бини постављеној на платоу испред спортске хале на Клиси, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије извршио је чин благосиљања славског колача и кољива. Преосвећеном владици саслуживали су: протонамесник Јован Јоцковић, свештеник из Београда, парохâ клисанских, протонамесника Славка Ћирина и протонамесника Бранка Ћурчина, презвитера Стефана Франовића, пароха Саборног храма новосадског, презвитера Жељка Латиновића, свештеника Светониколајевског храма у Каћу, и ђакона новосадског Светоуспенског храма Ђорђа Стојисављевића.
Том приликом, владика Порфирије обратио се сабранима следећим речима: „Пречасни оци, драга браћо и сестре, благословен је онај чије се име данас слави, благословен је свети пророк Илија који је прославио Господа, а Господ онда њега прославио, те да и ми њега данас славимо и у његово име се сабирамо. Нема већег славља и нема већег празника од дана када се слави Име Божије и од дана када се славе они који су међу људима прославили Господа. Ми данас славимо светог пророка Илију, човека који је живео у давна времена пре него што је Господ узео на себе људско тело и дошао међу нас. Славимо, дакле, онога који није имао могућност да проникне у Тајне, као што је могуће нама данас. Човека који није имао могућност да кроз Цркву Христову спозна Живога Бога, али је имао веру и љубав и спремност на подвиг да, и ако мањих могућности него сви који су у свету живели после Христа, па и ми, спозна у потпуности Бога до мере да је био спреман, као што је и учинио, да читав свој живот Богу посвети. А да је посветио живот свој Богу човек потврђује и тако што служи ближњима, што служи другима. Овај велики човек, пророк Божији, заволео је Господа тако да му је Господ открио Тајне о Себи, али и смисао постојања човековог, давши му снагу да служи људима на разне начине. Дао му је и силу да чини многа чуда, а једно међу њима је и чудо које је нама логиком разума несхватљиво: затворио је за три и по године својом молитвом небо, а онда га опет молитвом отворио. После три године суше Бог је послао, молитвама његовим, кишу, да буде благослов на људима. Служио је, дакле, Богу и служио је и људима, тако потврдивши своју веру у Бога.
Али, служење људима није само искључиво испуњавање телесних и пролазних жеља људских, јер такво служење и није истинско служење. Ако испуњавамо једни другима страсне и пролазне жеље, онда ми служимо смрти и злу човековом, али ако служимо његовом добру онда служимо Богу. Тако је и свети пророк Илија увек чинио добро људима. Онда када су људи који су у његово време били изабрани народ Божји одступили од Бога изгубили веру у Бога, послужио је њима тако што је учинио оно што је најбоље да се тада људи врате Богу. Тада је својом молитвом, не у смислу казне и с циљем да казни одступ изабраног народа Божијег, него да би њих учинио чистима, да би они спознали да без Бога ниједну мисао добру не могу имати, акамоли учинити било шта.
Свети пророк Илија кога славимо и који нас сабира овде, ставио је љути мелем и тешке лекове на тешку болест и љуту рану, а све у циљу да се сви без изузетка, и ближњи и даљњи, врате на пут Божји.
Славећи данас Светог пророка Илију ми славимо њега и његову врлину, његову веру, његов подвиг и љубав, али истовремено дужни смо и да преиспитамо себе, пре свега, питајући се да ли ми слушамо реч Божју, да ли идемо путем Божјим, да ли испуњавамо заповести Божје. Наравно, преиспитујући себе имамо могућност и да, уз помоћ светог Илије и проверавајући свој живот његовим животом, видимо како и на који начин смо се удаљили од Бога. И видевши и препознавши на било који начин удаљавање од Бога, имамо у томе велику шансу и велику могућнст да се вратимо Богу и тако вратимо се себи.
Зато се и данас, браћо и сестре, сабирамо у име Христово и сабирали смо се у храму Божјем. Сабирати се у име Христово значи сабрати себе на најбоље могуће место, тамо где обитава благодат Божја и где човек није сам, јер где год нема благодати Божије и имена његовог сваки човек је сам чак и онда када устима, језиком и речима прибројава себе броју оних који следују Христу. Али, уколико само споља убрајамо себе међу оне који су Христови, а не сабирамо себе у храму Божјем, на истинском и правом месту сабрања, онда може бити да смо део једне заједнице, али смо, у том случају, само безлични број у мноштву исто тако, нама сличних, безличних бројева. Једина сила која може да окупи људе у добру и врлини јесте сила Божја.
Зато и имамо данас многа окупљања и многа сабирања у име различитих идеја, у име различитих циљева, који су понекад заиста добронамерни, али, будући да често у окупљањима људи нема имена Божијег, свако то окупљање се претвара, пре или касније, у своју супротност, те и они који су окупљени око једне идеје да би се супротставили другој идеји и сами врло брзо почињу међусобно да се супротстављају.
Данас, дакле, славећи светога Пророка Илију и сабравши се овде на месту Божјем, ми, браћо и сестре, опет и изнова треба да обновимо у себи силу и благодат крштења у име Свете Тројице, силу коју смо добили троструким погружавањем у бањи Крштења, а та сила није ништа друго него љубав према Богу и љубав према ближњима. То је оно што нас међусобно сједињује и што нас везује за Бога. Без љубави према Богу напросто није могуће ни љубити било кога, макар се он звао и најближи наш, макар нам био брат или сестра, отац или мајка, макар нам био не знам како близак. Без љубави према Богу, истините и праве љубави Божије у срцу своме, није могуће препознати ниједнога човека као истинског и правог ближњег свог, јер оно што нас сједињује, оно што нас чини нераскидиво ближњима, јесте икона Божија по којој смо сви створени. Зато и можемо рећи да су сви људи наши ближњи. Зато и можемо рећи да никада и не желимо да мрзимо, ма ко био и ма како се он нама супротстављао, иако понекад супротстављајући се нама и постави себе непријатеља у односу на нас, тај неко себе може да лиши близине Божије и љубави Божије. Ми, пак, знамо да само онда када волимо сваку икону Божију као свог рођеног брата, испуњавамо заповест Божју. Нека би Господ дао да се као сада овде сабирамо непрестано у храмовима Божјим, угледајући се на светог пророка Илију. Угледајући се на његову веру и његову молитву. Не би био Свети Илија то што је био, не би био свет да није имао свету молитву. Без молитве човек је мртав. Без молитве не успева ни било каква добра намера. Молитва је језик којим је спреман да говори човек, али обраћајући се Богу молитвом и наше срце и наше биће постаје молитвено. Молитвом разговармо и са другим човеком, молитвом се обраћамо природи, биљкама и животињама и свему око нас. Молитвом, дакле, постајемо слични Богу и светитељима Божијим.
Нека би Господ зато нама данас дао да и ми у својим срцима, душама и уму имамо пламену молитву светога Илије и свих светитеља Божјих како би и ми могли бити истински људи и засијати као иконе Божје.
Нека је благословен данашњи дан и нека су благословени овде сабрани. Нека је благословена свака наша добра мисао и свако добро дело. Нека су благословени и сви људи који живе у овом граду, у нашој земљи, и сви људи света.
Нека су сви благословени, браћо и сестре, благословом Божјим и ватреном молитвом светога пророка Илије и свих светих.
Нека нарочито данас Господ благослови и кумове овога празника и подари њима и нама добро здравље и дуг живот. Нека сви живимо на многаја љета, а Господу нашем, у светом пророку Илији са свима Светима, нека је слава, част и поклоњење, Њему Једноме Богу у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин"
У наставку је приређен богат културно-уметнички програм у којем су учествовали господин Слободан Тркуља, госпођа Гордана Ђурђевић-Димић, првакиња Српског Народног Позоришта у Новом Саду, Фолклорна група „Вила“, КУД „Железничар“ из Новог Сада; новосадска етно-група „Србоплов“, Тамбурашки оркестар „Ђерам“ из Новог Сада и остали бројни и реномирани уметници који су побрали громке аплаузе и поздрав присутног народа.
Овом величанственом скупу је присуствало више од четири хиљаде људи из града и оклоних места.