Илиндан и Свети Прохор Пчињски
Поводом овогодишњег Илиндана скопски медији су лансирали две приче, у једнакој мери неистините: по првој, званичници Републике Македоније су одустали од посете манастиру Светога Прохора Пчињског због ,,недипломатског” одговора Српске Православне Цркве, а по другој – нису ни тражили да ове године дођу у манастир. Истине ради, објављујемо текст њиховог тражења (дакле, јесу тражили, иако не на правој адреси) и текст реакције Српске Православне Цркве, по којем свако може да просуди и оцени ко је овде поступао "недипломатски" и некоректно, а ко насупрот томе.
Епископ бачки Иринеј
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
Бр. 2282
23. јул 2012.
у Новом Саду
Министарство верâ и дијаспоре
н/р државном секретару господину Драгану Чуровићу
Васе Чарапића 20, 11000 Београд
Предмет: захтев Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године
У вези са Вашим цењеним дописом Епархији врањској бр. сл/2012-10 од 11. јула текуће године и актом Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија Нашој смерности Е. бр. 213 од 13. јула текуће године, част Нам је да Вам доставимо став Епархије врањске и Српске Православне Цркве по питању захтева Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године.
Представници Бивше Југословенске Републике Македоније упорно се, годинама, па и деценијама, обраћају државним институцијама Србије са оваквим захтевом и не мање упорно избегавају да се обрате Српској Православној Цркви иако им је и са српске државне и са црквене стране више пута скретана пажња на то да су у Србији Црква и држава одвојене и самосталне, свака у свом делокругу, и да држава нити жели нити може да одлучује уместо Цркве, као што, у другим питањима, ни Црква не може преузимати компетенције државе. Какав је однос између македонске државе и расколничке црквене организације у Македонији није нам непознато, али ваља нагласити да у тој ствари нема ни најминималније аналогије са стањем црквено-државних односа у Србији.
После ове напомене одговарамо на сâм захтев. Српска Православна Црква, односно Епархија врањска чији смо опуномоћени заступник по овом питању, не дозвољава делегацији Скупштине Македоније улазак у манастир Свети Прохор Пчињски нити приступ у манастирску порту или на манастирски посед. Штавише, сви ми у Српској Православној Цркви запањени смо пред безобзирношћу овог захтева и пред потпуном моралном неосетљивошћу његових подносилаца с обзиром на чињеницу да та иста држава, Република Македонија, газећи и најелементарније норме поштовања људских права и верских слобода, сурово и немилосрдно прогони, злоставља и шиканира припаднике канонске Охридске Архиепископије, са врхунцем у судској фарси којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован осуђен на две и по године робије, при чему се њихова једина „кривица” састоји у томе што се канонски налазе у саставу Српске Патријаршије и што преко наше Цркве, уживајући у њој статус најшире аутономије и пуне црквене слободе и одговорности, остварују јединство са васељенским Православљем, јединство без којега нема благодатног црквеног живота.
Када државно и политичко руководство Македоније престане да спроводи непријатељску политику према Српској Православној Цркви у целини, да прогони Охридску Архиепископију и да (п)одржава расколничку верску организацију у својој земљи, моћи ћемо да разговарамо о доласку делегације из Скопља у велику српску светињу, манастир Свети Прохор Пчињски. Уосталом, када је Црвенковски у своје време био обећао да ће променити курс према нашој Цркви, у горепоменутом смислу, – али је, наравно, погазио своје писмено обећање блаженопочившем Патријарху српском Павлу, – и он лично и македонска државна делегација коју је предводио били су у манастиру примљени братски и како доликује, о чему сведочи писац ових редака, који је том приликом био у манастиру у име Светог Синода Српске Православне Цркве, а претходно је, по овлашћењу, донео одлуку да се тој делегацији укаже гостопримство. Дакле, наш позитивни или негативни одговор сваки пут зависи од држања македонске стране, а оно је тренутно такво да је негативни одговор једини могућ и једини црквено и морално оправдан.
Изволите, уважени господине државни секретару, примити изразе Нашег уважавања и добрих жеља.
Са благословом
Епископ бачки
Иринеј