И поред апела владике Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монахa
И поред апела Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа рашко-призренског Г. Артемија - који је, додуше тек после умољавања од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, пристао да позове одбегло монаштво на покајање и поштовање црквеног поретка - група одбеглих монаха из манастира Црна Река наставља са антицрквеном интернет-активношћу преко свог „сајта у егзилу", користећи незаконито грб Српске Православне Цркве и име Епархије рашко-призренске. С обзиром на то да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу, с правом се питамо да ли су и за ту антиканонску и антицрквену активност добили „благослов" или су, пак, у међувремену постали непослушни свом духовнику. Истовремено, ова група монаха, која тренутно живи већином у приватном објекту у селу Љуљаци код Краљева, преко електронских порука које свакодневно прослеђује на стотине адресâ, учествује у ширењу суманутих прича рашчињеног Дејана Виловског о „политичком и верском прогону".
Истине ради, користимо прилику да обавестимо јавност на који начин се спроводи интернетска активност одбеглих црноречких монаха, и то на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река после њиховог напуштања манастира. Поред осталог доказног материјала, ови садржаји су предати на увид Црквеном суду Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске ради даљег црквено-судског поступка, који је, по одлуци местобљуститеља Епархије, митрополита Амфилохија, покренут против свих одбеглих клирика.
Дана 5. маја 2010. године, извесни С. Мијатовић обавештава јеромонаха Наума да се преко њега може уплатити новац за регистрацију овог интернет-сајта. Закуп од 130 евра је уплаћен преко банке: Banca Intesa ad Beograd. Иначе, графичку обраду сајта и одржавање врши графичка агенција Кодрант из Лазаревца. Пре одласка, промењене су све шифре на сајту уз коментар: „Не долази у обзир да се сајт препусти новој управи под новим епископом или администратором" (у писму из Агенције, упућеном јеромонаху Науму Мирковићу).
Јеромонах Наум и Црноречани активно комуницирају са лицима која организују протесте испред Патријаршије, на челу са Драганом Давидовићем (бившим монахом Антонијем), али и са Дејаном Виловским (бившим протосинђелом Симеоном), који са своје грчке интернет-адресе саопштава коначне одлуке шта ће се ставити на сајт и које материјале треба директно проследити владици Артемију. Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији. Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани. Посебно су занимљиви контакти са рашчињеним свештеником Драганом Сарачевићем из Аустралије, који поздравља Црноречане и изражава ожалошћеност „неканонским деловањем Архијерејског Сабора СПЦ". Нађени су мејлови који потврђују везе са антицрквеним форумима и сајтовима који већ месецима функционишу као јавна гласила умировљеног епископа Артемија и његових следбеника, уз „здушну" подршку расколнички оријентисаних лица која на њима пишу, што под именом што под псеудонимима.
Веома је значајна и порука горепоменутог Мијатовића која потврђује да је новац за уплату црноречког сајта стигао од Десанке Крстић из Торонта. Ово потврђује да, поред везâ са расколничком групом око Сарачевића у Аустралији, Црноречани имају и финансијску подршку од расколничке групације у Торонту, а њу чине припадници бивше српске православне парохије која је у међувремену пришла грчким старокалендарцима.
На поново отвореном расколничком сајту одбеглих Црноречана налази се текст Монаштво бежи од терора. Непосредно пред њихов одлазак из Црне Реке овај текст је био повучен са сајта због његове врло екстремне садржине, уз притворно објашњење да није дело братства манастира и да је без знања братства постављен на сајт и прослеђен на мејлинг-листу бивше Инфо-служебе Епархије рашко-призренске од стране „сарадникâ ван манастира".
Ко су ти сарадници ван манастира? Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље, најчешће, сâм Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој.
Марјановића су својевремено, о чему постоје сведочења, посећивали и владика Артемије и Виловски и отуда је и разумљиво зашто је његов сајт готово потпуно посвећен „одбрани лика и дела владике Артемија", уз највулгарније блаћење Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског и епископата СПЦ. Један од најактивнијих писаца на овом сајту крајње ниског моралног нивоа, уствари нехришћанског карактера, јесте и Жељко Жугић (Которанин), који вероватно нигде другде не може да нађе простора за објављивање својих "умотворина" осим уз слике које сатанизују епископе Српске Православне Цркве. Укратко, ово шаролико друштво су данашњи самозвани бранитељи "истине и Православља" у српском народу. Од кога бранитељи? Од сопственог Патријарха, Светог Синода, Сабора, Богословског факултета и тако даље. Наравно, делатност следбеникâ идеологије "Истина је само једна - Владика Артемије" полази од њихове претпоставке или њиховог уверења да су сви други у Српској Православној Цркви погазили истину.
У закључку може да се каже да је оваква активност одбеглог дела бившег црноречког братства, као и јеромонахâ Ксенофонта, Бенедикта и Максима, који су се на антицрквеним сајтовима и медијима већ оглашавали против Српске Православне Цркве и црквено-канонског поретка, само један од показатеља да добар део одбеглог монаштва владике Артемија директно и свесно ради на стварању расколничке секте у Српској Православној Цркви. Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка дружина је у директној вези са расколничким групама у Канади и Аустралији, већ изопштеним из Цркве. Из читавог низа порукâ, као и из заповедничког односа према себи потчињенима у овом послу, види се да је рашчињени и из Цркве изопштени Дејан Виловски главни организатор овог покрета. То само потврђује легитимност пресуде коју је потврдио Велики црквени суд Српске Православне Цркве.
Ако је веровати владици Артемију и његовим речима на суду у Атини да су све активности Дејана Виловског биле по његовом благослову и са његовим знањем, логично је поставити питање да ли и све текуће активности побуњених монаха и већ рашчињених бивших сарадника владике Артемија бивају са његовим знањем и благословом и да ли су за њега незаконите. За сада је извесно само једно - да су за епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и одлука Великог црквеног суда о рашчињењу Виловског, кога он и даље назива „оцем Симеоном", а који се по расколничким круговима и даље представља као „прогнани српски архимандрит".
Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске
(22. јул 2010.)